Molekul proizveden prirodno u crevima može pomoći u prevenciji, pa čak i u lečenju gripa, prema studiji objavljenoj u časopisu Gut Microbes od strane istraživača sa Državnog univerziteta Kampinas (UNICAMP) u državi Sao Paulo, Brazil, i Pasteur Instituta u Lilu, Francuska.
Eksperimenti sa miševima su pokazali pad nivoa molekula indol-3-propionske kiseline (IPA) tokom infekcije virusom gripa H3N2.
IPA zaraženih životinja je dopunjen sintetičkom verzijom molekula, nakon čega je utvrđeno da su se virusno opterećenje i upala pluća smanjili.
„Ovi rezultati su obećavajući i sugerišu da bi se IPA u budućnosti mogao koristiti za sprečavanje ili lečenje infekcija virusom gripa, koji izaziva velike epidemije. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se potvrdili nalazi kod ljudi i da bi se razumelo kako IPA funkcioniše“, rekao je Marko Vinolo, koautor članka i profesor na UNICAMP-ovom institutu za biologiju (IB).
Studija je bila deo projekta „Istraživanje molekularnih mehanizama uključenih u interakciju između metabolita dobijenih iz mikrobiote i ćelija domaćina tokom upale“.
Gore navedeni rezultati su usledili nakon serije eksperimenata sa miševima sprovedenih u Francuskoj i koje je vodio Fransoa Trotein iz Paster-Lila. Podaci su kasnije analizirani u UNICAMP-u koristeći bioinformatičke alate, a rezultati ove analize su zauzvrat inspirisali dalje eksperimente sa životinjama u Pasteur-u.
„Koristili smo tri sloja podataka. Prvi je dobijen metagenomikom, pokazujući koje su bakterije izmenjene u crevnoj mikrobioti posle sedam dana i 14 dana infekcije. Analiziran je sav DNK ovih bakterija, dok ova vrsta studije obično analizira samo deo jednog gena koji identifikuje bakteriju.
„Naša analiza je pokazala ne samo vrste bakterija već i gene koji su najprisutniji i njihove odgovarajuće funkcije“, rekao je Vinicijus de Rezende Rodovaljo, drugi autor članka. Studija je sprovedena dok je bio postdoktorski istraživač na IB-UNICAMP.
Ostali slojevi podataka su dobijeni metabolomikom, otkrivanjem metabolita koje luče crevna mikrobiota i kliničkih markera bolesti kao što su virusno opterećenje i upala.
„Analizirali smo ove skupove podataka na integrisan način, izgradivši mrežu korelacija koje su ukazivale na važnu ulogu IPA. U daljim eksperimentima sprovedenim na ovoj osnovi, dopunili smo životinje sintetičkom verzijom molekula proizvedenog u laboratoriji i primetili da IPA suplementacija smanjila je virusno opterećenje i upalu.
„Nalazi sugerišu da IPA ima značajan potencijal kao biomarker otpornosti na grip i meta za intervencije zasnovane na mikrobiomu za lečenje gripa“, rekao je Vinolo.
IPA proizvode crevne bakterije kada metabolišu triptofan, esencijalnu aminokiselinu prisutnu u celim žitaricama kao što su soja, pšenica, kukuruz, ječam, raž, ovas i suncokretovo seme, kao i životinjski proizvodi kao što su riba, govedina, svinjetina, živina i mlečni proizvodi.
Istraživanja drugih grupa su već pokazala da suplementacija IPA poboljšava metaboličke poremećaje, reguliše šećer u krvi, povećava osetljivost na insulin i inhibira sintezu lipida i inflamatornih faktora u jetri.
Druge studije su pronašle dokaze o ulozi triptofana i IPA u energetskom balansu i kardiovaskularnom sistemu, kao i o njihovoj potencijalnoj upotrebi za sprečavanje zapaljenja, gojaznosti, dijabetesa, raka, hipertenzije, neurodegenerativnih bolesti i osteoporoze.
U svetlu njegovog potencijala za prevenciju i borbu protiv gripa, istraživači su podneli zahtev Evropskoj uniji za patent za ovu upotrebu IPA suplemenata. Planirane su dalje studije koje vode do kliničkih ispitivanja.
„Razmatramo ulogu IPA tokom infekcije SARS-CoV-2, virusom koji izaziva COVID-19, a rezultati su do sada bili slični. Takođe želimo da saznamo kako funkcioniše tokom bakterijskih infekcija. Malo rađene su studije o vezi između mikrobiote creva i sistemske rezistencije na antibiotike, a učešće IPA-e u ovoj vezi takođe može biti plodonosna linija istraživanja“, rekao je Rodovaljo.
