Više od 70 transplantacija bubrega urađeno je svakog dana u Sjedinjenim Državama prošle godine. Rejčel Votson je želela da bude jedan od donatora, ali joj je u početku rečeno da se ne kvalifikuje.
Votson, 27-godišnji digitalni marketer koji živi u Vorenvilu u Ilinoisu, bio je dirnut vestima o lokalnom političaru kome je potreban bubreg. Godine 2022. obratila se bolnici u Čikagu da je donirala jedan od svojih bubrega strancu. Tokom telefonskog pregleda, Votsonovoj je rečeno da je teška previše da bi se smatrala donatorom.
U januaru, Votson je ponovo pokušao u Medicinskom centru Univerziteta Lojola u Mejvudu. Prošla je početni skrining donatora, ali njen BMI je i dalje bio previsok.
Tada je saznala za projekat Donor, koji pomaže zainteresovanim kandidatima za davaoce bubrega i jetre koji su odbijeni zbog težine ili pušenja.
Projekat Donor, program koji vodi Centar za RISC Univerziteta u Čikagu, koji razvija kreativna rešenja za društvene probleme, procenjuje da 90% pojedinaca zainteresovanih za donaciju bubrega ne prođe kroz proces. Cilj je da se taj broj smanji tako što će doći do potencijalnih donatora koji propuštaju granice BMI za donacije za pet do 30 funti, ili zato što aktivno puše cigarete, kaže profesor Univerziteta u Čikagu Stiv Levit, koji je osnovao projekat Donor i autor knjige „Freakonomija. “
Većina donatorskih centara zahteva od donatora da imaju BMI niži od 35. Takođe ne smeju da puše najmanje 90 dana pre operacije. Trajniji faktori kao što su dijabetes, rak, visok krvni pritisak ili ozbiljna stanja mentalnog zdravlja takođe čine potencijalne donatore neprihvatljivim.
„Sistem nije postavljen da im pomogne da reše te probleme“, rekao je Levit. „Bili smo zapanjeni što niko nije pokušao da uzme ove heroje, te ljude koji daju svoje bubrege za nekog drugog.
Oko 90% pacijenata projekta Donora radi na gubitku težine, dok ostali pokušavaju da ostave pušenje.
Kada pacijenti počnu da rade sa projektnim donatorom, imaju 10-minutne konsultacije sa menadžerima slučaja preko telefona, a zatim se prijavljuju svake dve ili tri nedelje. Projekat pruža ili besplatne proizvode za odvikavanje od pušenja ili besplatan pristup Noom, Veight Vatchers, Future Fitness ili On Point Nutrition. Pacijenti na zahtev mogu dobiti besplatnu električnu vagu, kao i besplatan pristup pružaocu onlajn terapije Better Help.
Projekat takođe pruža finansijsku pomoć, finansira prevoz donatora i pokriva njihove izgubljene zarade tokom oporavka.
Projekat Donor radi sa 170 potencijalnih pacijenata, od kojih oko 20 živi u oblasti Čikaga. Još 250 ljudi je prošlo kroz program, rekao je istraživački asistent Noa Dankan, a 25 učesnika je do sada ispunilo svoje ciljeve donacije. Osam, uključujući Votsona, doniralo je bubreg. Još osam se još uvek nalazi u procesu pre operacije.
Bubrezi su organi koji će najverovatnije doći od živog donora, a Levittov tim procenjuje da 20.000 potencijalnih donatora ne ispunjava uslove svake godine.
Oko 106.000 ljudi trenutno je na listi čekanja za novi organ, prema Američkom fondu za bubrege. Više od 92.000, ili 87%, treba bubreg.
Neki će čekati tri do pet godina, prema Nacionalnoj fondaciji za bubrege. U međuvremenu, 12 umire čekajući svakog dana.
„Radili smo — iskreno, bez mnogo uspeha — dugo vremena na donaciji organa“, rekao je Levit o naporima medicinske zajednice. Projekat je pokrenut u maju 2022. godine i sada ima osam zaposlenih.
Donacije organa omogućava 56 organizacija širom Sjedinjenih Država. Donator projekta je radio sa više od 30, a Levitt se nada da će se povezati sa svakim od njih.
„Radićemo sa svima koji budu radili sa nama“, rekao je Levit.
Individualni BMI se zasniva na kombinaciji težine i visine. Osoba visoka 5 stopa i teška 180 funti nije mogla da donira bubreg, dok je donor visok 6 stopa mogao težiti do 258 funti.
Neki medicinski radnici i pacijenti ne vole da govore o zdravlju u smislu BMI. Američko medicinsko udruženje objavilo je izveštaj u junu u kojem se pojašnjava da BMI predviđa zdravlje u populaciji bolje od pojedinaca i šteti zajednicama obojenih boja oslanjajući se na ograničene podatke.
Ali za donaciju bubrega, ona i dalje postavlja standard.
Većina učesnika želi da izgubi pet do 30 funti tokom šest meseci. Za Votsona, doniranje je značilo gubitak od 17 funti.
„Osećam da je način na koji ljudi govore o težini kao da je to neka tabu tajna“, rekao je Votson. „Čak i ako ne žele da to bude nešto čega se treba stideti, njihov ton jednostavno izgleda kako bi trebalo da bude.
Votson je odlučio da koristi Noom. Dopalo joj se što se jezik aplikacije fokusira na obrazovanje i izgradnju zdravih navika kada se govori o gubitku težine, rekla je.
Većina menadžera slučajeva udvostručuje se kao master studenti socijalnog rada na Univerzitetu u Čikagu. A Votsonova je rekla da se ne stidi što je sa njima razgovarala o svojim naporima za mršavljenje.
„Bilo je toliko fokusirano na: ‘Mi samo želimo da vam pomognemo da ostvarite svoj cilj, i koje alate možemo da vam damo da to uradite?’“, rekao je Votson.
Na kraju, Votsonu je trebalo tri meseca da izgubi težinu. Njeno zvanično pismo o prihvatanju donatora, poslato iz Lojole u maju, još uvek visi na njenom frižideru. Kartica Ozdravi uskoro od donatora projekta stoji u blizini na njenom kredencu.
„Moja kuća još uvek ima artefakte podrške koju su mi davali tokom prošle godine“, rekao je Votson. „Malo je glupo, ali Nacionalni registar bubrega, nakon što sam donirao, poslao mi je sertifikat koji sam uramio na zid moje dnevne sobe.
Votsonova je donirala bubreg u junu i vratila se na posao četiri nedelje kasnije. Još uvek ne zna tačno ko joj je dobio bubreg. Dobila je vaučere pomoću kojih bi prijatelju ili rođaku po svom izboru dala prednost da dobije sopstveni bubreg.
Votson je dala svoje vaučere prijateljici prijateljice iz okruga DuPage, čijem je mužu bio potreban bubreg. Rekla je da joj je susret sa primaocem vaučera pružio deo katarze koju je počela da želi nakon operacije.
„To u potpunosti nadoknađuje svaku sumnju ili ispitivanje koje imam na umu“, rekao je Votson. „Nakon što vidim ljude koji tako očajnički žele da daju bubreg svojim najmilijima, ali su obeshrabreni od toga, ako mogu da popunim tu prazninu, to je kao da nema smisla.
Loiola je jedan od 10 aktivnih centara za transplantaciju bubrega u Ilinoisu. Pet ih ima u Čikagu, uključujući Medicinski centar Univerziteta u Čikagu, Dečju bolnicu Lurie, Medicinski centar Rush, Medicinski centar Univerziteta Ilinois i Memorijalnu bolnicu Northvestern.
Osoblje donatora projekta proverava svoje učesnike godinu dana nakon njihove procedure. Donatori su slobodni da se obrate godinama kasnije ako odluče da žele pomoć u vezi sa ponovljenim navikama, rekla je ona.
Pretplata na Vatson’s Noom će trajati godinu dana, a ona je rekla da su se neke navike sa njenog puta gubitka težine zadržale. Odlazak u teretanu je ugradila u svoju dnevnu rutinu i drugačije razmišlja o hrani.
Koliko god značajna pomoć u gubitku težine, ipak, bilo je uklanjanje finansijskih barijera. Votsonova je rekla da je projekat donekle poboljšao njenu veru u medicinski sistem, iako je postala oprezna zbog dugova povezanih sa doniranjem organa, o čemu u početku nije razmišljala.
„Veoma sam zahvalan na tome kako se to ispostavilo za mene, i oprezan za druge ljude koji imaju medicinske račune“, rekao je Votson.
U proseku, Donator projekta troši 400 dolara po učesniku, a istraživačka pomoćnica Rubi Rorti rekla je da grupa procenjuje da novi bubreg vredi između 1,1 i 1,5 miliona dolara, u budućem potencijalu zarade i kvalitetu života.
„Kao ekonomisti, veoma smo zadovoljni tim povratkom“, rekao je Rorti.
