Kako se lečenje raka i briga o preživjelim više oslanjaju na razumijevanje genetskog sastava tumora pojedinca, nova studija Rogel centra za rak na Univerzitetu u Mičigenu otkriva da mnoge osobe koje su preživjele rak dojke koje ispunjavaju kriterijume za genetsko savjetovanje i testiranje ga ne primaju.
Rad je objavljen u časopisu Journal of Clinical Oncology.
Dobre vesti: Među onima koji se testiraju, skoro dve trećine koji imaju genetsku varijantu obraćaju se članovima porodice da razgovaraju o svojim rezultatima.
„Naši nalazi podržavaju brzo rastući pokret za pojednostavljivanje kliničkih smernica kako bi se povećao pristup genetskom testiranju i klinički uticaj rezultata nakon dijagnoze i preživljenja“, rekao je glavni autor studije Steven J. Katz, MD, M.P.H., profesor interne medicine i zdravstveni menadžment i politika na Univerzitetu u Mičigenu.
Istraživači su anketirali 1.412 žena sedam meseci i ponovo šest godina nakon što im je dijagnostikovan rak dojke u ranoj fazi. Pacijenti su identifikovani preko registra nadzora epidemiologije i krajnjih rezultata (SEER) okruga Džordžija i Los Anđeles. Učesnici su upitani da li su dobili genetsko savetovanje ili testiranje i ako jesu, da li su razgovarali sa rođacima o rezultatima.
Kliničke smernice se menjaju kako bi uključile više ljudi koji ispunjavaju uslove za genetsko testiranje. Sami testovi uključuju više gena koji bi mogli da pomognu u vođenju ne samo lečenja već i naknadne nege i skrininga. Rezultati takođe mogu uticati na članove porodice koji takođe mogu biti pod povećanim rizikom od raka.
Studija je otkrila da je skoro tri četvrtine pacijenata koji su ispunjavali uslove za genetsko testiranje prilikom postavljanja dijagnoze, primilo ga je tokom perioda studije. Nešto više od polovine pacijenata koji su imali indikacije za testiranje tokom naknadne nege ga je primilo, a oko trećine bez indikacija je testirano.
Oni koji su bili testirani i otkrili da imaju genetsku varijantu verovatnije su razgovarali sa svojom porodicom o rezultatima, u poređenju sa onima koji nisu.
Istraživači su takođe otkrili da je malo ljudi bilo zainteresovano za genetske testove direktno za potrošače, koji nisu tako sofisticirani kao kliničko genetsko testiranje i savetovanje.
„Procena genetskog rizika i testiranje mogu propasti tokom preživljavanja jer potrebe pacijenata za tekućim tretmanima, upravljanjem nuspojavama tretmana i praćenjem recidiva ili progresije rastu“, rekla je viši autor studije Loren Volner, dr. M.P.H., vanredni profesor interne medicine i epidemiologije na U-M. Volner je takođe ko-vođa Rogelovog programa za kontrolu raka i nauke o populaciji.
„Naši nalazi pojačavaju potrebu za novim pristupima proceni genetskog rizika i testiranju u praksi kako bi se ciljale strategije prevencije i ranog otkrivanja za njihove pacijente i njihove porodice“, rekla je viši autor studije Allison Kurian, MD, MSc, profesor medicine i epidemiologije i zdravlja stanovništva na Stanford Medicine.
Istraživači su planirali dodatne studije kako bi sagledali kako je briga o preživjelima koordinirana između onkologa i pružalaca primarne zdravstvene zaštite, s ciljem poboljšanja zdravstvene zaštite.
