Održavanje optimalne oralne higijene je od suštinskog značaja za zdrav osmeh, ali je takođe važno uzeti u obzir da oralna higijena prevazilazi dobre navike čišćenja. Istraživanja su pokazala da postoji dvosmerna veza između ishrane i oralnog zdravlja, pri čemu loša denticija utiče na nečiju sposobnost da se konzumira zdravo uravnoteženu ishranu, a sa druge strane, nezdrave navike u ishrani dovode do lošeg zuba.
Kada se razmišlja o ishrani pozitivnoj na zubima, mlečna hrana je sastavni deo dobro izbalansirane, zdrave ishrane u Australiji. Mleko, sir i jogurt su prirodna super hrana bogata hranljivim materijama, koja obezbeđuje proteine, kalcijum i skup esencijalnih hranljivih materija. Osim njihovih opštih nutritivnih akreditiva, postoji obilje dokaza koji povezuju mlečne proizvode sa optimalnim stomatološkim ishodima.
Uz rastuće tržište biljnih alternativa, ključno je razmotriti kako se ovi proizvodi upoređuju sa specifičnim prednostima mlečnih proizvoda i sveobuhvatnim uticajem na zdravlje zuba. Kada su u pitanju alternative na bazi biljaka, zdravlje zuba i nutritivna ekvivalentnost se često zanemaruju.
Novo istraživanje Shkembi i Huppertz objavljeno u Nutrients ispituje biljne alternative za mleko, zakiseljene proizvode koji se pozicioniraju kao jogurt i želirane proizvode kao alternative sirevima u odnosu na zdravlje zuba.
Evo kako se slažu alternative na bazi mleka i biljaka:
UGLJENI HIDEATI: Laktoza je glavni ugljeni hidrat u mleku i mlečnim proizvodima, a pokazalo se da je manje acidogena i kariogena u poređenju sa drugim šećerima. U poređenju sa mlekom, gde je jedini izvor ugljenih hidrata laktoza, proizvodi na biljnoj bazi sadrže saharozu, glukozu i maltozu, od kojih su sve više kariogene, promovišući lošije stomatološke rezultate u poređenju sa laktozom.
MINETALI: Pića na biljnoj bazi sadrže slične nivoe kalcijuma i fosfata kao i mleko, ali ovo se mora dodati kroz obogaćivanje i sadržaj ovih minerala varira u zavisnosti od brenda i proizvoda na bazi biljaka. Istraživanja su pokazala da kalcijum u siru ili kalcijum i fosfati u mleku i drugim mlečnim proizvodima pomažu u obnavljanju minerala koje su zubi možda izgubili usled druge hrane.
PROTEINI: Kazeini su najzastupljenija vrsta proteina u mleku, čineći oko 80% ukupnih mlečnih proteina. Predloženi su različiti mehanizmi u vezi sa dejstvom kazeina protiv karijesa, kao što su adsorpcija na gleđ, povećanje pH plaka puferskim kiselinama, kao i prisustvo kazeinskih fosfopeptida. Dalje, druge komponente mleka kao što su laktoferin, lizozim i laktoperoksidaza mogu doprineti antikariogenosti mleka, zbog svog antibakterijskog dejstva.
Da bismo osigurali da ishrana ima pozitivan uticaj na oralno zdravlje pacijenata, mogu se primeniti nekoliko ključnih strategija. Prvo i najvažnije, važno je dati prioritet konzumiranju vode kao najzdravijeg napitka. Održavanje adekvatne hidratacije omogućava raspodelu esencijalnih nutrijenata, olakšava eliminaciju otpada i podržava pravilno funkcionisanje organa.
Dodatno, mleko, uključujući punomasno i mleko sa smanjenim sadržajem masti, odličan je izbor za promovisanje dobrog oralnog zdravlja i može se konzumirati u bilo kom obroku ili tokom dana. Važno je ograničiti unos dodatnih šećera, jer redovna konzumacija šećernih grickalica i napitaka, poput kiselih slatkiša i voćnih sokova, predstavlja vodeći uzrok propadanja zuba.
Prateći australijske smernice za ishranu, pojedinci mogu osigurati uravnoteženu ishranu. Kada je u pitanju konzumacija mlečnih proizvoda, jedna porcija iz ove grupe hrane može uključivati šolju (250 ml) mleka, tri četvrtine šolje (200 g) jogurta, dve šnite (40 g) sira ili pola šolje (120 g) rikote. Pridržavanjem ovih smernica i donošenjem informisanih izbora, pojedinci mogu promovisati optimalno oralno zdravlje putem svojih prehrambenih navika.
