Veličina ljudskog mozga može se postepeno povećavati tokom vremena, a to bi moglo smanjiti rizik od demencije kod mlađih generacija, prema novom istraživanju.
Studija je prikazala mozgove više od 3.000 Amerikanaca, starosti između 55 i 65 godina, i otkrila da oni rođeni 1970-ih imaju 6,6 odsto veći ukupni volumen mozga od onih rođenih 1930-ih.
Pripadnici generacije Iks (X) takođe su imali skoro 8 procenata veću zapreminu bele materije i skoro 15 procenata veću zapreminu površine sive materije od pripadnika tihe generacije.
Jedan specifičan deo mozga, nazvan hipokampus, koji igra glavnu ulogu u pamćenju i učenju, proširio se za 5,7 odsto u zapremini tokom uzastopnih proučavanih generacija.
Ovo je bilo tačno čak i nakon što su se uzeli u obzir drugi faktori koji doprinose kao što su visina, starost i pol.
„Čini se da decenija kada se neko rodi utiče na veličinu mozga i potencijalno dugoročno zdravlje mozga“, objašnjava neurolog Čarls Dekarli sa Kalifornijskog univerziteta Dejvis, koji je vodio istraživanje.
„Genetika igra glavnu ulogu u određivanju veličine mozga, ali naši nalazi ukazuju na to da spoljni uticaji – kao što su zdravstveni, društveni, kulturni i obrazovni faktori – takođe mogu igrati ulogu.“
Danas demencija pogađa desetine miliona širom sveta, a kako se svetska populacija koja stari, povećava broj dijagnoza ove bolesti, na putu je da se utrostruče u naredne tri decenije.
Ali evo nečega sa nadom za razmatranje: u poslednje tri decenije, učestalost demencije u SAD i Evropi opada za oko 13 procenata svake decenije.
Čini se da se apsolutni rizik od demencije smanjuje za mlađe generacije, verovatno zbog zdravijeg načina života i vaspitanja.
Demenciju obeležava stanjivanje sive materije mozga, zvane korteks, koja igra ulogu u pamćenju, učenju i rasuđivanju, među mnogim drugim kognitivnim procesima.
Pošto se oboleli mozak postepeno smanjuje tokom vremena, logično je da bi veći volumen za početak mogao pomoći u zaštiti od gubitaka povezanih sa godinama.
Zaista, studije su pokazale da su kognitivne performanse bolje kod pacijenata sa Alchajmerom sa većim glavama, što podržava ovu takozvanu „hipotezu o rezervi mozga“.
Da bi videli da li veličina mozga može da objasni manju incidencu demencije kod mlađih generacija, deCarli i njegove kolege su koristili podatke prikupljene Framinghamskom studijom srca, koja je pratila zdravlje Amerikanaca rođenih između 1930. i 1980. godine.
Kada su učesnici bili u dobi od 55 do 65 godina, što se dogodilo između 1999. i 2019. godine, podvrgnuti su magnetnoj rezonanciji njihovog mozga. Ti podaci su objavljeni tek u oktobru 2023.
Preskačući rezultate, deCarli i kolege pokazuju da mlađe generacije imaju veći obim mozga, kako u celini tako i na regionalnom nivou.
Tim nije samo uporedio one rođene 1930-ih sa 1970-im. Ponovili su svoju analizu među 1.145 odraslih osoba sličnog uzrasta koji su takođe rođeni 1940-ih i 1950-ih.
Još jednom, njihovi nalazi su otkrili stabilan i konzistentan porast obima mozga deceniju u deceniju – efekat za koji istraživači kažu da je mali za pojedinca, ali „verovatno će biti značajan na nivou populacije“.
„Veće strukture mozga poput onih koje smo primetili u našoj studiji mogu odražavati poboljšani razvoj mozga i poboljšano zdravlje mozga“, pretpostavlja DeCarli.
„Veća struktura mozga predstavlja veću moždanu rezervu i može ublažiti efekte bolesti mozga povezanih sa uzrastom u kasnom životu kao što su Alchajmerova bolest i srodne demencije.
Neuronaučnici se, međutim, ne slažu uvek oko toga da li je zapremina mozga odgovarajuća zamena za rezervu mozga. Neke studije nisu uspele da pokažu bilo kakvu povezanost između performansi pamćenja i zapremine mozga tokom vremena.
Veličina, na kraju krajeva, nije sve kada je u pitanju funkcija mozga. To vas ne mora nužno učiniti pametnijim. Ali to bi moglo da obezbedi dobar tampon za pogoršanje koje dolazi sa godinama.
Redovno vežbanje, na primer, povezano je sa većim volumenom mozga u memoriji i regionima za učenje. Dok loša ishrana, konzumacija alkohola i društvena izolacija izgleda imaju obrnuti efekat.
Nedavna studija o siromaštvu otkrila je da se bela materija može razbiti zbog gubitka gustine u neuronskim vezama i gubitka zaštitnog premaza koji pomaže neuronima da brzo šalju poruke. Čini se da veći prihodi štite od ovog efekta.
„Povećana povezanost bi mogla da objasni naš nalaz o povećanom volumenu bele materije… i dobro se uklapa sa hipotezom kognitivne rezerve“, pišu deCarli i kolege.
„Veća struktura mozga, koja može odražavati poboljšani razvoj mozga i zdravlje mozga, je najmanje jedna manifestacija poboljšane moždane rezerve koja bi mogla ublažiti efekat kasnih bolesti na pojavu demencije.“
