Čini se da je manja verovatnoća da će ljudi sa Alchajmerovom bolešću razviti određene vrste raka, a nova studija o glodarima nagoveštava zašto je to tako.
Među miševima sa simptomima Alchajmerove bolesti, istraživači u Kini su primetili nižu incidencu kolorektalnog karcinoma nego što je tipično.
Međutim, kada je ovim miševima izvršena transplantacija stolice od zdravog miša, njihova stopa raka u debelom crevu i rektumu se vratila u normalu.
Nalazi sugerišu da su simptomi Alchajmerove bolesti usko povezani sa sastavom creva.
Danas, dokazi snažno ukazuju na to da određeni crevni mikrobi mogu oblikovati imuni sistem na načine koji utiču na mozak.
Nekoliko prethodnih studija o glodarima povezalo je mikrobiom creva sa simptomima Alchajmerove bolesti. U nedavnim revolucionarnim eksperimentima, čak je otkriveno da transplantacije stolice prenose probleme sa oštećenjem pamćenja sa jednog glodara na drugog.
Novo istraživanje dalje istražuje blisku povezanost između Alchajmerove bolesti, mikrobioma creva i raka.
Neke nedavne retrospektivne studije su otkrile da je rizik od raka kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću smanjen na pola.
U međuvremenu, rizik od razvoja Alchajmerove bolesti kod pacijenata sa rakom smanjen je za 35 procenata. Ali niko zaista ne zna zašto je to tako, a kolorektalni rak pokazuje najjače asocijacije na Alchajmerovu bolest.
U nizu eksperimenata u Prvoj bolnici Medicinskog univerziteta Hebei u Kini, istraživači su otkrili da su miševi sa simptomima sličnim Alchajmeru pokazali otpornost na rak debelog creva kada je bolest veštački izazvana.
Činilo se da je zapaljenje creva kod ovih miševa potisnuto. Kada je fekalna transplantacija od zdravog, mlađeg miša data mišu sa simptomima sličnim Alchajmeru, ova supresija je ukinuta.
Da bi otkrili koji mikrobi u crevima vuku konce, istraživači su uzorkovali mikrobiotu svojih životinjskih modela i naišli na nekoliko kandidata, uključujući gram-negativnu bakteriju, nazvanu Prevotella.
Kada su miševi tretirani bakterijom Prevotella, creva su proizvela manje proinflamatornih imunih ćelija, čak i kada je miš bio izložen opasnim patogenima.
Do smanjenog inflamatornog odgovora verovatno je došlo, delimično, zato što je creva bila „propusnija“ nego što je tipično, objašnjavaju istraživači, omogućavajući određenim mikrobnim nusproizvodima da lakše uđu u cirkulaciju.
Kada su miševi tretirani jedinjenjima dobijenim iz Prevotelle, životinje su pokazale kognitivnu disfunkciju i otpornost na razvoj tumora u rektumu i debelom crevu.
Mnoge studije su pokazale da su lipopolisaharidi (LPS) koji potiču iz roda Prevotella uključeni u inflamatorne odgovore mukozne barijere, objašnjavaju istraživači.
Prevotella bivia, na primer, proizvodi visoke koncentracije LPS. Oni mogu stvoriti toksično okruženje koje oštećuje dopaminske neurone, koji igraju ulogu u kognitivnim i motoričkim funkcijama.
Nedavno kliničko ispitivanje na ljudima pronašlo je dokaze da transplantacija stolice, na primer, može da ublaži motoričke simptome Parkinsonove bolesti, bolesti koja je usko povezana sa degeneracijom dopaminskih neurona.
Pošto je zapaljenje glavna komponenta procesa formiranja tumora, moguće je da antikancerogena svojstva kod mišjih modela Alchajmerove bolesti „mogu proizilaziti iz intestinalne inflamatorne tolerancije izazvane nekoliko specifičnih bakterijskih rodova u mikrobioti creva“, pišu autori studije. .
Trendovi epidemioloških podataka su ranije pokazali obrasce između raka i Alchajmerove bolesti, ali novo istraživanje sada pokazuje jasan mehanizam.
„Ovo je biološki/eksperimentalni dokaz koji podržava inverznu vezu između incidencije Alchajmerove bolesti i kolorektalnog raka“, zaključuje tim.
Studija je objavljena u PNAS-u.
