Nova studija u Australiji pokazala je da je vantelesna oplodnja (IVF) najuspešnija kada se jajne ćelije sakupe tokom leta.
Čini se da nije važno kada se zamrznuti embrion zapravo prenosi u matericu osobe, samo kada je prvobitno sakupljen.
Ako se uzimaju leti, stopa živorođenih je 31 procenat; ako se ćelije sakupljaju u jesen, stopa živorođenosti je 26 odsto.
U međuvremenu, jajne ćelije sakupljena zimi i u proleće nalaze se između ove dve stope uspeha.
Dok su prethodne IVF studije otkrile da godišnja doba nemaju dosledan uticaj na transfer embriona, implantaciju, trudnoću ili stopu živog rađanja, čini se da je sakupljanje jajnih ćelija druga stvar.
„Većina studija koje se bave uspehom vantelesne oplodnje bavile su se transferom svežih embriona…“ objašnjava ginekolog Sebastijan Ledersih u Memorijalnoj bolnici Kralja Edvarda.
„Ovo onemogućava odvajanje potencijalnih uticaja faktora životne sredine, kao što su sezona i sunčani sati, na razvoj jajne ćelije i na implantaciju embriona i rani razvoj trudnoće.“
Istraživači su analizirali podatke od osam godina i 3.657 zamrznutih transfera embriona koje je izvršila jedna klinika za plodnost u Pertu.
Od svih ovih embriona, oni koji su sakupljeni u danima sa više od 10 sunčanih sati imali su 28 posto veće šanse da dovedu do živog rođenja od onih prikupljenih kada je sunce pokazivalo svoje lice manje od 7 sati dnevno.
Međutim, izgleda da stvarna temperatura dana nije imala uticaja.
Istraživanje je urađeno unazad, tako da ne može otkriti direktan uzrok i posledicu.
Uz to, slična studija iz 2022. na severnoj hemisferi otkrila je da su sezona i temperatura u vreme uzimanja ćelija značajno uticali na kasniju stopu živorođenja.
Konkretno, jajne ćelije sakupljene tokom leta u Bostonu imale su 42 odsto veće šanse da dovedu do živog rođenja od onih sakupljenih tokom zime. U međuvremenu, jajne ćelije sakupljene u najtoplijim danima imale su 34 posto veće šanse da dovedu do živog rođenja nego one prikupljene u najhladnijim danima.
Nalazi sugerišu da godišnja doba mogu imati važan uticaj na funkciju jajnika, iako ne nužno na prijemčivost materice ili rani razvoj fetusa.
Dve studije se, međutim, ne slažu oko toga da li je temperatura okoline ili trajanje jakog sunca važniji sezonski faktor koji utiče na preuzimanje embriona, verovatno preko vitamina D ili proizvodnje melatonina.
Možda nije ni jedno ni drugo.
„Moguće je da postoje razlike u aktivnosti, ishrani i načinu života u različitim godišnjim dobima koje bi mogle biti osnova uočenih razlika u stopi živog rađanja, iako takvi podaci nisu prikupljeni u ovoj studiji“, priznaju autori.
„Takođe je moguće da drugi faktori životne sredine, uključujući zagađivače, mogu uticati na kliničke ishode.“