Već više od jednog veka znamo da miševi i pacovi žive duže kada se manje hrane, ali nova studija otkriva da bi tajna mogla biti neravnoteža između potrošene i sagorene energije, a ne nedostatak energije ili proteina.
Istraživači iz SAD i Velike Britanije proučavali su grupe miševa na identičnoj ishrani, otkrivajući da su oni smešteni u hladnijim sredinama živeli duže i zdravije. Važna razlika je bila da su morali da koriste više energije da bi se zagrejali.
Nalazi ukazuju na to da ograničavanje istraživanja na unos energije samo po sebi neće biti dovoljno da se razume kako ishrana utiče na zdravlje i starenje, kaže tim koji predvode naučnik za ishranu Danijel Smit sa Univerziteta Alabama u Birmingemu i biološki naučnik Šeron Mičel sa Univerziteta u Aberdinu. u Škotskoj.
To je otkriće koje će jednog dana omogućiti ljudima da uberu iste prednosti dugovečnosti bez strogih dijeta.
„Ne radi se samo o kalorijskom unosu ili unosu makronutrijenata ili proteina ili bilo kojoj komponenti“, objasnio je Smit Carolin Beans za novinsku priču PNAS Journal Club o istraživanju.
„To je interakcija onih koji se odnose na ukupni energetski bilans.“
Ne postoji konsenzus o tačnom mehanizmu kojim je smanjenje kalorija dobro za zdravlje i dugovečnost glodara.
Jedna teorija je da prednosti proizilaze iz samo konzumiranja manje hrane ili manje određenog makronutrijenta. Neka istraživanja pokazuju da jedenje manje nekih proteina može biti faktor. Takođe je moguće da kratkoročni energetski disbalans tokom ograničenja kalorija dovede do dugoročnog poboljšanja zdravlja.
Ako koristi dolaze samo od smanjenog unosa kalorija i proteina, zdravstvene mere ne bi trebalo da se razlikuju između različitih grupa miševa ako je njihov unos hrane isti, predložili su istraživači. Ali ako koristi dolazi od manje raspoložive energije zahvaljujući potrebi da se zagreje, onda bi životni vek i zdravlje trebalo da se poboljšaju kod „hladnijih“ miševa ako se njihov unos hrane podudara sa onim u „toplijoj“ grupi.
Studija je omogućila grupama miševa u toplijim sredinama da jedu neograničenu hranu 12 sati dnevno. Miševi u hladnijim sredinama su hranjeni u paru kako bi odgovarali ishrani njihovih toplijih kolega, kako bi se osiguralo da grupe dobijaju identične kalorije, proteine i druge hranljive materije.
Kratkoročni eksperiment proučavao je miševe držane na 10 °C, 21 °C ili 30 °C tokom 11 nedelja. Biomarker testovi su pokazali da su miševi koji žive u hladnijim sredinama iskusili hormonalne, metaboličke i fiziološke prednosti. I oni su prilično brzo izgubili na težini i zadržali su ovaj gubitak težine.
Duži eksperiment pratio je miševe od 12 nedelja do kraja života. Oni koji su držani na 22 °C živeli su oko 20 procenata duže od onih koji su hranjeni istim, ali su držani na 27 °C. Miševi koji su živeli u hladnijim kavezima takođe su bili zdraviji kako su starili u poređenju sa toplijim miševima, čija je ravnoteža, koordinacija i neurološka funkcija opadala brže.
„Dakle, energetski bilans (unos energije minus potrošnja energije) je bio primarni doprinos uočenim koristima“, piše tim.
Niže temperature su stvorile energetski disbalans za ovu studiju, a da na efekte nisu uticali lekovi ili vežbanje, ali sama hladnoća može imati svoj uticaj. Naravno, većina ljudi neće smatrati praktičnim da se nosi sa hladnoćom da izazove energetski disbalans, a mi ne znamo da li je to dobro za nas.
Istraživači se pitaju da li bi drugi faktori, poput nekih lekova, takođe mogli da poboljšaju zdravlje tako što će energiju tela izbaciti iz ravnoteže. Ostaje da se vidi da li popularni analogni lekovi GLP-1 kao što je Ozempic mogu postići slična dugoročna poboljšanja zdravlja.
„Ovi rezultati pružaju jak dokaz da sam unos energije u ishrani nije neophodan za predviđanje koristi za zdravlje i dugovečnost kontinuiranih dijetetskih intervencija“, zaključuju autori.
