Denga groznica širi se zapadnom hemisferom u brojevima koji nisu viđeni otkako je počelo vođenje evidencije pre više od četiri decenije, a stručnjaci upozoravaju da rastuće temperature i brza urbanizacija ubrzavaju tempo infekcija.
Do sada je ove godine prijavljeno rekordnih više od 4 miliona slučajeva širom Amerike i Kariba, što je premašilo prethodni rekord postavljen 2019. godine, a zvaničnici od Bahama do Brazila svakodnevno upozoravaju na pretrpane klinike i nove infekcije. Takođe je prijavljeno više od 2.000 smrtnih slučajeva u tom regionu.
„Ova godina je godina u kojoj smo videli najviše denga u zabeleženoj istoriji“, rekao je Tais dos Santos, savetnik za nadzor i kontrolu arbovirusnih bolesti u Panameričkoj zdravstvenoj organizaciji, regionalnoj kancelariji Svetske zdravstvene organizacije u Americi. . Napomenula je da je vođenje evidencije počelo 1980. godine. „Vektorske bolesti, posebno ove bolesti koje prenose komarci… pružaju nam zaista dobar nadzor šta se dešava sa klimatskim promenama.“
Loši sanitarni uslovi i nedostatak robusnih zdravstvenih sistema doprineli su porastu slučajeva, ali stručnjaci kažu da suše i poplave povezane sa klimatskim promenama uzrokuju veći prenos virusa, a skladištena voda i obilne kiše privlače komarce.
Dr Gabrijela Paz-Bejli, šef ogranka denga denge u američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti u Portoriku, primetila je da više temperature takođe proširuju stanište komaraca i pomažu da se virus brže razvija u komarcu, što dovodi do većeg virusnog opterećenja i veća verovatnoća prenosa.
„Ove infekcije su simptom nekih velikih osnovnih trendova koji se dešavaju u svetu“, rekao je u intervjuu dr Džeremi Farar, glavni naučnik Svetske zdravstvene organizacije. „Naizgled je tako teško rešiti klimatske promene, a toliko zemalja se sada urbanizuje, vidim da denga i druge bolesti… postaju sve češće i sve složenije za suočavanje.
Dos Santos je rekao da zvaničnici vide „mnogo novih stvari“ kao skokove denga groznice, uključujući rekordne temperature, produžene sezone i širenje denga dalje na sever i jug nego inače. Kalifornija je, na primer, prijavila svoja prva dva lokalno stečena slučaja denga groznice ove godine, a Florida 138 takvih slučajeva – rekord za državu. Prošle godine, Florida je prijavila 65 slučajeva, rekao je Paz-Bailei.
Ovogodišnje leto na severnoj hemisferi bilo je najtoplije ikada, sa avgustom za nekih 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta) toplijim od predindustrijskih proseka. I do sada, 2023. je druga najtoplija godina u istoriji, prema Koperniku, evropskoj klimatskoj službi.
Širom sveta je do početka novembra prijavljeno više od 4,5 miliona slučajeva denga groznice, sa više od 4.000 smrtnih slučajeva u 80 zemalja. Farar veruje da bi globalni rekord postavljen 2019. od 5,2 miliona slučajeva mogao biti nadmašen ove godine.
„Denga je nešto zbog čega Amerika treba da bude sve više zabrinuta, ali je sada skoro globalni fenomen“, rekao je on.
Zemlje poput Bangladeša beleže rekordan broj slučajeva i smrtnih slučajeva. Vlada u toj južnoazijskoj zemlji prijavila je više od 313.700 slučajeva i više od 1.600 smrtnih slučajeva, od kojih se većina dogodila u roku od tri dana od hospitalizacije, prema objavljenim podacima.
Komarac koji prenosi dengu takođe je identifikovan u 22 evropske zemlje, a lokalno širenje bolesti primećeno je u Francuskoj, Italiji i Španiji. U avgustu je centralnoafrička država Čad prijavila svoju prvu epidemiju denga groznice.
Denga denga pogađa oko 129 zemalja, pri čemu je otprilike polovina svetske populacije ugrožena, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Virus uglavnom prenose zaražene ženke komaraca Aedes aegipti, koje ujedaju domaćine da bi dobili proteine za svoja jaja. Virus može izazvati glavobolje, groznicu, povraćanje, osip i druge simptome. Dok većina zaraženih ljudi nema simptome, teški slučajevi mogu dovesti do curenja plazme i smrti.
Što je još gore, kažu stručnjaci, ponovljene infekcije znače veći rizik od razvoja teške denga groznice.
Dok komarac koji prenosi dengu takođe širi čikungunju i Zika virus, druga dva virusa manje su kružila zbog imuniteta u prošlosti, rekao je Paz-Bejli i dodao da je veoma retko da komarac nosi dva virusa odjednom.
U januaru je Svetska zdravstvena organizacija upozorila da denga predstavlja pretnju od pandemije i da je bolest koja se najbrže širi na svetu koju prenose komarci. Iako postoje vakcine i posebno uzgajani komarci koji sadrže bakteriju Volbachia za borbu protiv denga groznice, ne postoje specifični tretmani za virus kada se neko zarazi.
Nejasno je koliko je zemalja, ako ih uopšte ima, zatražilo vakcine od proizvođača, ali Panamerička zdravstvena organizacija je saopštila da se njena tehnička savetodavna grupa za imunizaciju nedavno sastala da razgovara o vakcinama protiv denga groznice i da će objaviti preporuke kada budu finalizovane.
Amerika je ranije ove godine oborila prethodni regionalni rekord za denga, a Brazil, Argentina, Paragvaj i Peru prijavili su najviše slučajeva širom sveta. Peru je proglasio vanredno stanje u nekim oblastima nakon što je prijavio istorijski broj slučajeva.
Karibi se takođe bore sa porastom broja slučajeva, pri čemu je region prijavio porast od 15% potvrđenih slučajeva do početka oktobra u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema Karipskoj agenciji za javno zdravlje.
Zvaničnici francuskih karipskih ostrva Gvadalupe i Martinik proglasili su u avgustu epidemiju koja još uvek traje. Martinik, na primer, prijavljuje u proseku 800 slučajeva nedeljno na ostrvu od oko 394.000 stanovnika.
U međuvremenu, Jamajka i Bahami su proglasili epidemiju u septembru, a zatim Barbados u oktobru.
„Povezani rizici i efekti talasa ne smeju se potceniti jer epidemije denga i drugih bolesti koje prenose komarci predstavljaju značajnu pretnju zdravlju, turizmu, kao i društvenom i ekonomskom razvoju“, navodi se u saopštenju Karipske agencije za javno zdravlje.
Osiromašene zemlje se najviše bore sa denga groznicom, sa lošim sanitarnim uslovima koji stvaraju plodno tlo za razmnožavanje zaraženih komaraca, nedostatkom klima-uređaja i zaklonjenim prozorima koji omogućavaju insektima da slobodno lutaju, a klimavi zdravstveni sistemi stenju pod sve većim brojem slučajeva.
Farar, glavni naučnik Svetske zdravstvene organizacije, rekao je da je dengu veoma teško lečiti delom zato što pacijenti često odlažu da traže medicinsku negu i zato što virus može tako brzo da napreduje. Briga o pacijentima je nezgodna jer osoblje mora osigurati da primaju tačnu količinu tečnosti, što zahteva mnogo vremena i praćenja, rekao je on.
„Zamislite da imate hiljadu takvih ljudi kojima je potrebna sva ta delikatna klinička nega. To može veoma brzo da preplavi sistem“, rekao je on.
Klod Barton, 70-godišnji penzioner koji živi na Jamajci, zna iz prve ruke o naprezanju zdravstvenih ustanova. Prošlog meseca počeo je da se oseća sve gore dok nije konačno posetio lekara.
Nakon što je bio pozitivan, uzeo je taksi na sat vremena vožnje od Očo Riosa do Kingstona nakon što mu je lekar savetovao da bude hospitalizovan. Prva bolnica koju je posetio ga je odbila, a osoblje mu je reklo da nema slobodnih kreveta. Zatim je u drugoj bolnici u koju je otišao, Barton je proveo dve noći u invalidskim kolicima dok se krevet nije oslobodio.
„Bio sam stvarno loš“, priseća se on, dodajući da je imao krv u urinu i da je na kraju proveo četiri noći u bolnici.
Dr Georgiana Gordon-Strachan, direktorka Jedinice za istraživanje tropskog metabolizma na Univerzitetu Zapadne Indije na Jamajci, rekla je da je leto 2023. godine na ostrvu pružilo savršene uslove za najnoviju epidemiju.
„Vručina je jedan od pokretača denga groznice“, rekla je ona.
Najviše zabrinjava to što je drugi soj denga – najteži od sva četiri – dominantan koji trenutno kruži na Jamajci, rekla je ona.
Da bi se borili protiv virusa, kamioni tutnjaju širom Jamajke, Barbadosa i drugih karipskih ostrva i zamagljuju područja sa proizvodom koji sadrži male količine insekticida. Zdravstveni zvaničnici takođe stalno pozivaju ljude da odbace stare gume, plastične kontejnere i druge recipijente koji sakupljaju kišnicu, kao i da spavaju sa mrežama preko kreveta i nose pantalone i košulje dugih rukava.
„Zaista je važno da proaktivnije razgovaramo o dengi, jer ona postaje tako važna pretnja po javno zdravlje“, rekao je Paz-Bejli.
