Novi izveštaj UCL Instituta za zdravstvenu jednakost (IHE) potvrdio je da je milion ljudi u 90% oblasti u Engleskoj živelo kraće nego što bi trebalo da imaju između 2011. i početka pandemije.
Broj skraćenih života jednak je veličini čitavog Birmingema (i nekih), 984.333 (ljudi); ili Edinburg i Glazgov zajedno, 1.056.610; ili trećina Velsa, 3.136.000; ili polovina stanovništva Severne Irske, 1.885.000.
Dobro utvrđeni dokazi potvrđuju da je većina našeg zdravlja određena našim društvenim okolnostima i NHS briga čini samo 20% zdravlja stanovništva.
Za razliku od tradicionalnog fokusa na zdravlje najsiromašnijih, novi izveštaj „Nejednakosti u zdravlju, životi skraćeni“ razmatra očekivani životni vek 90% opšte populacije koja ne živi u 10% najbogatijih oblasti.
Koristeći nekoliko objavljenih izvora podataka ONS-a, IHE je napravio ove kalkulacije na osnovu broja viška smrtnih slučajeva (povećanje iznad očekivanog na osnovu stope smrtnosti za 10% područja sa najvećim prednostima) u deceniji od 2011. u Engleskoj.
Prethodna istraživanja su pokazala da su vladine politike pre 2010. godine počele da zatvaraju jaz u zdravstvenim nejednakostima. Takve politike su uključivale koordinisano ulaganje u ranim godinama, obrazovanje i obnovu naselja, kao i zdravstvenu zaštitu.
Međutim, novi nalazi IHE dodaju težinu svojim dvama pregledima zdravstvenih nejednakosti u 2020. („10 godina na pregled“ i „Pregled COVID-19“): da je kumulativni uticaj regresivnog smanjenja finansiranja, povezanog sa štednjom, doprineo očekivani životni vek ne raste, očekivani životni vek opada za žene u 10% najsiromašnijih oblasti, a nejednakosti u zdravlju se šire.
Da bi kontekstualizovao opadajući zdravstveni trend u Velikoj Britaniji, IHE je dodatno analizirao podatke Evropske unije. IHE je uporedio godine zdravog života (broj godina za koje se očekuje da će osoba nastaviti da živi u zdravom stanju – koji se naziva i očekivani životni vek bez invaliditeta) u Velikoj Britaniji sa drugim zemljama Evropske unije.
IHE je otkrio da su 2014. i muškarci i žene u Ujedinjenom Kraljevstvu imali veći prosečan broj zdravih godina života (HIL) od onih u EU. Međutim, do 2017. godine, HLI u Velikoj Britaniji je stagnirao za muškarce, a opao za žene. U istom periodu, HLI se povećao za više od dve godine u EU. Shodno tome, 10 zemalja EU imalo je viši HLI od UK za muškarce, a 14 je imalo viši HLI od UK za žene.
Direktor UCL IHE, profesor Sir Michael Marmot, čiji rad na društvenim determinantama zdravlja traje više od 50 godina, i predsjedavao je brojnim pregledima zdravstvenih nejednakosti na globalnom, regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou, rekao je: „Ako vam je potrebna studija slučaja Primer šta ne treba činiti da bi se smanjile zdravstvene nejednakosti, to daje Velika Britanija. Jedina druga razvijena zemlja koja ide gore su SAD, gde očekivani životni vek opada.
„Naša zemlja je postala siromašna i nezdrava, u kojoj živi nekoliko bogatih, zdravih ljudi. Ljudi brinu o svom zdravlju, ali ono se pogoršava, a život im se skraćuje, ne svojom krivicom. Politički lideri mogu birati da daju prioritet zdravlju svih, ili ne. Trenutno nisu.“
Izveštaj je otkrio da je od milion ljudi koji su prerano umrli, njih 148.000 bilo više nego što se moglo očekivati da mere štednje nakon 2010. nisu bile uvedene. Pored toga, 2020. godine, tokom pandemije, nejednakost između najmanje i najugroženijih 10% područja doprinela je dodatnih 28.000 smrtnih slučajeva, u poređenju sa onim u prethodnih pet godina.
Kao rezultat toga, IHE poziva vladu da zdravstvenu pravednost i dobrobit stavi u srce svih politika prateći osam „Marmot principa“.
„Ovo je sumorno stanje stvari“, nastavio je ser Majkl, „poručujem partijskim liderima: neka ovo bude centralna tačka sledeće vlade—prestanite sa politikom koja šteti zdravlju i širi nejednakosti u zdravlju. Poslanicima: ako vam je stalo do zdravlje vaših birača, morate biti zgroženi njihovim pogoršanim zdravljem.Vreme je za akciju i političko vođstvo širom sveta.
„Kao što je važno da je NHS – javno finansiran i besplatan na mestu korišćenja – potrebna je akcija u vezi sa društvenim determinantama zdravlja: uslovima u kojima se ljudi rađaju, rastu, žive, rade i stare. Ovi društveni uslovi su glavni slučajevi zdravstvenih nejednakosti“.
IHE predlaže imenovanje nezavisnog komesara za zdravstvenu pravednost i uspostavljanje novog međuresornog odbora za zdravstvenu pravednost i dobrobit na nivou kabineta.
Ser Majkl, profesor epidemiologije na UCL, objasnio je: „U Ujedinjenom Kraljevstvu IHE radi sa više od 40 lokalnih oblasti, preduzeća i drugih sektora koji koriste ovaj širi pristup. Oni daju sve od sebe da zaštite živote i promovišu zdravstvenu jednakost sa njihovim sve manjim i neadekvatnim sredstvima. Znamo šta treba da radimo. Vidimo kulturnu promenu i više akcija na nejednakosti u zdravstvu u tim oblastima, gde lokalni lideri iz različitih sektora rade zajedno na promovisanju zdravstvene jednakosti, što je veličanstveno.
„Obezbeđivanje da se sve politike procene u pogledu njihovog mogućeg uticaja na jednakost zdravlja i blagostanja je od suštinskog značaja za dugoročno smanjenje zdravstvenih nejednakosti. Međutim, ono što se mora desiti u isto vreme je vođstvo centralne vlade, koje smanjenje zdravstvenih nejednakosti čini centralnim naredne vlade. To znači sprovođenje pravednije socijalne i ekonomske politike, sa zdravljem na srcu.“
