Nova studija osporava izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. da je mikroplastika u vodi za piće bezopasna nakon što se potvrdi njeno prisustvo u uzorcima raka bubrega, urina i bešike.
Pregled opsega koji su vodili istraživači sa Univerziteta Bond pogledao je 18 prethodnih studija kako bi procenio prisustvo mikroplastike i još manjih nanoplastika u urinarnom traktu. Otkrili su da se kontaminanti nalaze u 54% uzoraka urina, 70% uzoraka bubrega i 68% slučajeva raka mokraćne bešike.
U pregledu je zaključeno da su plastični ostaci štetili ljudskim ćelijama urinarnog trakta izazivajući toksičnost i upalu, smanjujući preživljavanje ćelija. Oni takođe ometaju signalizaciju MAPK (protein kinaze aktivirane mitogenom), proces koji pomaže ćelijama da reaguju na signale rasta i stres.
„Ovaj pregled naglašava brzo rastuću pretnju kontaminacije mikroplastikom u ljudskom urinarnom traktu, dovodeći u pitanje tvrdnju Svetske zdravstvene organizacije da mikroplastika ne predstavlja rizik za javno zdravlje“, napisali su autori.
„Dokumentovani citotoksični efekti mikroplastike, pored njihove sposobnosti da izazovu upalu, smanje vitalnost ćelija i poremete signalne puteve, izazivaju značajnu zabrinutost javnog zdravlja u vezi sa rakom bešike, hroničnom bolešću bubrega, hroničnim infekcijama urinarnog trakta i inkontinencijom.
„Kao rezultat toga, ova studija naglašava hitnu potrebu za daljim istraživanjem i razvojem politike kako bi se pozabavili izazovima oko kontaminacije mikroplastikom.“
Plastika je prožimala sve aspekte društva od njihovog širokog usvajanja sredinom 20. veka.
Oko 368 miliona tona plastike proizvedeno je 2019. godine, a očekuje se da će se to udvostručiti do 2039. To je rezultiralo akumulacijom minijaturnih fragmenata koji su našli put u svim aspektima životne sredine.
Pored dobro dokumentovanih uticaja mikroplastike na životnu sredinu, pojavljuju se dokazi da njihovo prisustvo u sistemima ljudskih organa izaziva bolesti i zdravstvene probleme.
Istraživači su bili posebno zainteresovani za efekte mikroplastike na urinarni trakt jer se procenjuje da se samo u 2019. godini dogodilo 404,61 miliona infekcija urinarnog trakta, što je rezultiralo sa više od 236.000 smrtnih slučajeva.
Jedan od istraživača, dr. kandidat Liam O’Callaghan, rekao je da je nemoguće izbeći mikroplastiku.
„Mi ih pijemo, jedemo ih, udišemo ih. Mogu se apsorbovati kroz kožu“, rekao je gospodin O’Callaghan.
„Kada zagrejete plastične posude, milioni ove male mikroplastike mogu da se ispucavaju u hranu. Možda ćete filtrirati vodu, ali ako je taj filter napravljen od plastike, vremenom će početi da se razgrađuje i zagađuje vodu. re drinking.
„Čak i kesice čaja — obložene su plastikom tako da se papir ne raspada kada sipate ključalu vodu, a ove kese mogu da ispuste milijarde plastičnih čestica u vaš čaj.
G. O’Callaghan je rekao da su upotreba staklenih kontejnera i izbegavanje pakovanja hrane načini da se minimizira izlaganje mikroplastici.
„Zašto u prodavnicama sve uvijamo u plastiku? rekao je. „Da li sveže proizvode zaista treba umotati u plastiku, ili bismo mogli sve da prodamo bez nepotrebnog pakovanja?“
Istraživači Bonda se nadaju da će sprovesti dalja istraživanja o efektima mikroplastike na ljudsko telo.
„Mislili smo da počnemo od urinarnog trakta jer su bubrezi filterski sistem tela“, rekao je gospodin O’Kalagan. „Znamo da se mikroplastika nalazi u kancerima, ali da li ima veze sa nastankom raka? Još ne znamo.
„Znamo da ulaze u krvotok i nekoliko radova u vezi sa srcem je otkrilo da ove čestice mogu da razbiju crvena krvna zrnca.
Veruje se da je studija, objavljena u Journal of Ekposure Science & Environmental Epidemiologi, prva koja je sumirala istraživanje o prisustvu i efektima mikroplastike u ljudskim urinarnim putevima.
U istraživanju su učestvovali i vanredni profesor Lotti Tajuri, vanredni profesor Rashed Alghafri, Davinia Beaver i profesor Simon McKirdi.
Nedavno je došlo do porasta broja studija o mikroplastici.
Studija Univerziteta u Kampaniji Luiđi Vanviteli u Italiji pokazala je da je od 200 ljudi koji su bili podvrgnuti operaciji, skoro 60% imalo mikroplastiku ili nanoplastiku u glavnoj arteriji.
U međuvremenu, tim na medicinskom fakultetu Univerziteta Sao Paulo pronašao ih je u mozgovima 8 od 15 preminulih ljudi. Komadi plastike pronađeni su u olfaktornoj sijalici, delu mozga koji obrađuje miris.
