Ranije ove godine, dobili smo vesti iz značajne studije da su mikroplastika – sitni komadići plastike koji se osipaju iz većih komada – pronađeni u više od 50 odsto masnih naslaga iz začepljenih arterija. To je bio prvi podatak te vrste koji je povukao vezu između mikroplastike i njenog uticaja na zdravlje ljudi.
Sada, nova studija istraživača u Kini izveštava o pronalaženju mikroplastike u krvnim ugrušcima hirurški uklonjenim iz arterija u srcu i mozgu i dubokih vena u potkolenicama.
To je samo mala studija, od 30 pacijenata – ni približno koliko 257 pacijenata praćenih tokom 34 meseca u studiji o arterijskom plaku objavljenoj u martu.
Ali slično tome kako je tim predvođen Italijanom otkrio da prisustvo mikroplastike u plakovima povećava rizik od srčanog ili moždanog udara kod ljudi, kineski tim je takođe otkrio potencijalnu povezanost između nivoa mikroplastike u krvnim ugrušcima i ozbiljnosti bolesti.
30 pacijenata uključenih u studiju imalo je operaciju uklanjanja krvnih ugrušaka nakon što su doživjeli moždani udar, srčani udar ili duboku vensku trombozu, stanje u kojem se ugrušci formiraju u dubokim venama, obično nogu ili karlice.
U proseku od 65 godina, pacijenti su imali različite zdravstvene istorije i stilove života kao što su pušenje, upotreba alkohola, visok krvni pritisak ili dijabetes. Oni su svakodnevno koristili plastične proizvode i bili su otprilike podeljeni između ruralnih i urbanih područja.
Mikroplastika različitih oblika i veličina otkrivena je primenom tehnika hemijske analize u 24 od 30 proučavanih krvnih ugrušaka, u različitim koncentracijama.
Testiranjem su takođe identifikovane iste vrste plastike kao one otkrivene u studiji arterijskih plakova koju je vodila Italija: polivinilhlorid (PVC) i polietilen (PE). Ovo nije iznenađujuće jer su PVC (često se koristi u građevinarstvu) i PE (koji se prvenstveno koristi u bocama i vrećama za kupovinu) dve plastike koje se najčešće proizvode.
Nova studija je takođe otkrila poliamid 66 u ugrušcima, uobičajenu plastiku koja se koristi u tkaninama i tekstilu. Od 15 tipova identifikovanih u studiji, PE je bila najčešća plastika, čineći 54 procenta analiziranih čestica.
Istraživači su takođe otkrili da ljudi sa višim nivoom mikroplastike u krvnim ugrušcima takođe imaju više nivoe D-dimera od pacijenata bez mikroplastike otkrivene u trombi.
D-dimer je proteinski fragment koji se oslobađa kada se krvni ugrušci razbiju; normalno nije prisutan u krvnoj plazmi. Dakle, visoki nivoi D-dimera na testu krvi mogu ukazivati na prisustvo krvnih ugrušaka, što je dovelo do toga da istraživači posumnjaju da bi se mikroplastika na neki način mogla skupljati u krvi kako bi pogoršala zgrušavanje.
Ali potrebno je više istraživanja da bi se to istražilo; ova studija nije merila mikroplastiku u krvi pacijenata i budući da je opservaciona studija, ona može samo da ukaže na moguće veze, a ne na uzroke.
„Ovi nalazi ukazuju na to da mikroplastika može poslužiti kao potencijalni faktor rizika povezan sa zdravljem krvnih sudova“, pišu Tingting Vang, kliničar-naučnik u Prvoj pridruženoj bolnici Medicinskog koledža Univerziteta Šantou u Kini, i kolege u svom radu.
„Hitno su potrebna buduća istraživanja sa većom veličinom uzorka da bi se identifikovali izvori izloženosti i potvrdili uočeni trendovi u studiji.“
Sa mikroplastikom koja je prethodno otkrivena u ljudskom plućnom tkivu i uzorcima krvi, lako je zamisliti kako se ovi mikroskopski plastični komadi probijaju iz okoline u naša tela, i krvni ugrušci, ako se formiraju – čak i ako naučnici ne mogu da prate taj korak – korak po korak kako se to dešava.
Studija iz 2023. je prethodno otkrila hemijske „otiske prstiju“ mikroplastike u 16 hirurški uklonjenih krvnih ugrušaka. Sada imamo osećaj iz rada Vanga i tima, koji je koristio infracrveno hemijsko snimanje i druge metode, koliko te plastične čestice mogu biti koncentrisane u krvnim ugrušcima i njihove moguće posledice po zdravlje.
To samo pokazuje koliko se brzo ovo polje kreće, od otkrivanja mikroplastike u ljudskim tkivima, do proučavanja njihovih efekata na ćelije i miševe, do sada razjašnjavanja uticaja mikroplastike na zdravlje ljudi.
Rezultati nisu mogli doći dovoljno brzo. Proizvodnja plastike se samo povećava, a kompanije za fosilna goriva povećavaju proizvodnju plastike dok im se drugi poslovni izgledi ruše.
„Zbog sveprisutnosti mikroplastike u životnoj sredini iu svakodnevnim proizvodima, izloženost ljudi poslanicima je neizbežna“, upozoravaju Vang i kolege.
„Kao takvi, mikroplastični zagađivači izazvali su sve veću zabrinutost zbog njihovog široko rasprostranjenog prisustva i potencijalnih zdravstvenih implikacija.“
