Sa mikroplastikom sada prožimaju našu hranu i naša tela, istraživači žele da procene potencijalna oštećenja o tim sitnim fragmentima mogu da rade. Nova studija pokazuje kako plastika može dovesti do blokade opasnih krvnih protoka u mozgu.
Studija, koju je predvodio tim iz kineske istraživačke akademije nauka o životnoj sredini u Pekingu, uključivao je praćenje mikroplastike u krvnim sudovima koji se kreću kroz mozgove miša u realnom vremenu – prvi put je na ovaj način pratio mikroplastični pokret.
Koristeći tehnike slike zasnovane na visokim rezolucijama, istraživači su pronašli imunološke ćelije mikroplastične natečene u krvnim sudovima u području korteksa mozga.
„Naši podaci otkrivaju mehanizam kojim se mikroplastika poremeti indirektno rekulacijom opstrukcije i mešanja ćelijske opstrukcije u lokalnom cirkulaciji krvi, a ne direktno prodor tkiva“, napišite istraživače u njihovom objavljenom papiru.
„Ovo otkriće nudi sočivo kroz koji će shvatiti toksikološke implikacije mikroplastike koji napada krvotok.“
Istraživači su pronašli neke sličnosti između blokada ovde i krvnih ugrušaka, a istovremeno gledajući na sledeći uticaj na ponašanje miša. Miševi sa mikroplastikom u njihovoj krvi obavljali su manje dobro od svojih plastičnih vršnjaka na kretanju, memoriji i koordinacionim testovima, ukazujući na oslabljenu funkciju mozga.
Mikroplastika je definisana kao plastični fragmenti prečnika manje od 5 milimetara (0,2 inča). Kao što možete očekivati, otkriveno je da manje mrlje plastike budu manje vjerovatno da će izazvati blokade nego veće.
Dok su mikroplastične blokade očišćene tokom mjeseca, a većina kognitivnih ponašanja u miševima vratila se u normalu, istraživači sugeriraju da bi ovde moglo biti veza u neurološkim problemima poput depresije i anksioznosti, kao i povećani rizik od poteza i povećani rizik Kardiovaskularne bolesti.
„Ovi nalazi ukazuju na to da miševi prikazuju višestruke abnormalnosti u neurobehavioralnoj regulaciji, podseća na depresivne države povezane sa poremećenim protokom cerebralne krvi“, napišite istraživače.
Iako se ne bavi isti procesi u ljudskim mozgu – postoje značajne razlike u pogledu imunoloških sistema i veličina krvnih sudova – miševi su nam biološki slični kao vrsta da to bude prava briga.
Postoji mnogo više za istraživanje mehanizama koji stoji iza ovih blokada, dugoročnih efekata i koje životinje bi mogle uticati. Istraživači takođe ukazuju na druge studije koje su počele da analiziraju potencijalne veze između mikroplastike i rizika od bolesti, mada još uvek nije pronađena direktna veza kod ljudi.
„Upotreba većih sisara ili životinjskih modela koji više podsećaju na ljudski cirkulacioni sistem, poput ne-ljudskih primata, stoga je presudno za proučavanje ovog procesa“, napiši istraživače.
„Potencijalni dugoročni efekti mikroplastike na neurološke poremećaje kao što su depresija i kardiovaskularno zdravlje se tiču“.
Istraživanje je objavljeno u napretku nauke.
