Sve je jasnije da je mikroplastika svuda, ali naučnici još uvek uče o tome koliko loše posledice po zdravlje mogu biti.
Sada nova studija na miševima pokazuje da se ovi sitni komadići plastike mogu preneti sa majke na njihovo nerođeno potomstvo, gde opstaju i nakon rođenja.
Prethodne studije su pokazale da mikro i nanoplastika (MNP), manja od zrna peska, može da prođe u placentu. Ovo najnovije istraživanje otkriva da sićušni plastični fragmenti mogu ostati u rastućem štenetu miša najmanje dve nedelje nakon rođenja, prema ovim podacima.
Istraživački tim koji stoji iza studije, sa Univerziteta Rutgers, pronašao je plastične tragove u plućima, srcima, jetri, bubrezima i mozgu novorođenih miševa, nakon što su trudne majke udahnule fragmente poliamida-12 (PA-12), vrste najlon.
Iako se ne može isključiti da su neki fragmenti možda prošli kroz majčino mleko nakon rođenja, samo njihovo prisustvo u tako ranim ključnim trenucima u razvoju trebalo bi da bude razlog za uzbunu.
„Niko ne želi plastiku u svojoj jetri“, kaže Fibi Stejplton, vanredni profesor farmakologije i toksikologije na Univerzitetu Rutgers. „Sada kada znamo da je tu – kao i u drugim organima – sledeći korak je da razumemo zašto i šta to znači.“
Kako se plastični proizvodi raspadaju i šire okolinom, mogu ući u ljudsko telo kroz hranu koju jedemo, vodu koju pijemo, pa čak i vazduh koji udišemo.
Ako se ovi nalazi kod miševa odnose na ljude – a postoje dobri biološki razlozi da se veruje da je tako – onda deca dolaze na svet sa mikroplastičnim opterećenjem već ugrađenim u njihove organe i tkiva.
Šta to znači za naše zdravlje ostaje da se vidi, ali definitivno nije pozitivno. Već smo videli mikroplastične zagađivače povezane sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, ali ostaje mnogo pitanja o tome kakve bi dugoročne implikacije mogle biti sve ove izloženosti MNP.
Znamo da izlaganje zagađivačima i hemikalijama u ranom životnom dobu može značajno povećati rizik od zdravstvenih problema i hroničnih bolesti dalje u nastavku, a to će se najverovatnije odnositi i na mikroplastiku.
„Ovi rezultati izazivaju zabrinutost zbog toksikoloških uticaja povezanih sa izloženošću MNP, zdravljem majke i fetusa i sistemskim taloženjem čestica MNP. pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Uprkos upozorenjima u pogledu zagađenja životne sredine i uticaja na zdravlje, mi kao vrsta ne pokazujemo znakove da bismo mogli da se oslobodimo naše plastične navike. Duboko je ugrađen u skoro svaki deo savremenog života, a širom sveta trenutno proizvodimo više od 450 miliona tona materijala svake godine.
Rad se nastavlja na istraživanju načina na koje bi se više te plastike moglo reciklirati i držati van naših tela, a buduće generacije se oslanjaju na nas da to shvatimo.
„Mislim da se nikada nećemo potpuno rešiti plastike“, kaže Stejplton. „Oni su previše važni za savremeni život.“
„Ali mislim da bismo mogli doći do tačke u kojoj ćemo imati neke politike koje će ukazati koje su manje toksične od drugih.“