Postmortemski uzorci mozga prikupljeni prošle godine sadrže znatno više mikroplastike od sličnih uzoraka koji su prikupili pre skoro pre deceniju, pronašla je novu studiju, što ukazuje na sićušne sintetičke čestice na nakupljaju naših vitalnih organa tokom vremena.
Štaviše, Univerzitet u Novom Meksičkom zdravstvenom naučniku Aleksandar Nihart i kolege našli su veće koncentracije ovih problematičnih petrohemijskih ostataka u uzorcima mozga nego u uzorcima bubrega i jetra.
Između 1950. i 2019. godine, oko 9 milijardi metričkih tona plastike progutalo se za upotrebu u predmetima kao raznoliki kao jednokratna ambalaža, kontejneri za hranu, dečiji igračke, odeća i nameštaj za travnjak.
Veliki deo ovog materijala je od tada raskinuo na sve manje komade, proizvodeći finu prašinu koja se nosi daleko i široko širom sveta. Dobijeni mikro- i nanočestica sada kontaminiraju svako mesto koje brinemo da pogledamo od arheoloških ostataka i najdubljih okeanskih rovova.
„Koncentracije životne sredine antropogenih mikroplastičnih i nanoplastičnih, polimernih čestica u rasponu od 500 μm prečnika do 1 NM, povećali su se eksponencijalno u poslednjih pola veka“, u svom radu pišu nihart i tim.
Dugoročni uticaji i potencijal za inkrementalne efekte plastičnih čestica ugrađene u naša tkiva ostaju nepoznati, iako dokazi sugeriraju da bi mogao biti razlog za zabrinutost.
Jedna studija, tek treba da bude objavljena, povezivala je ovu sićušnu plastiku u placenti do prevremenog rođenja. Takođe su povezani sa blokiranim krvnim sudovima u mozgu miša. Druga studija je pronađena izloženost aditivima u najčešće korištenoj plastici povezana je sa milionima smrti.
Dakle, nihart i kolege su istraživali uzorke tkiva iz 52 ljudska tela koja su podvrgla obdukcije u 2016. i 2024. godini. Svaki pojedinačni uzorak koji su testirali sadržavali su plastične čestice.
Iako su uzorci od jetre i bubrega imali slične količine plastike, istraživači su pronašli da uzorci mozga su imali do 30 puta veće koncentracije.
Ovo je iznenađujuće. Jetra i bubrezi pomažu filtriranju i razgraditi otpad u telu, potencijalno povećavajući kontakt sa cirkulirajućim česticama. Naš mozak takođe ima dodatnu zaštitu od kontaminanata – barijera mozga-krvi – koje bi trebalo da spreči prolazak takvog materijala.
Nihart i tim su takođe uporedili svoje podatke u ranijih uzoraka mozga iz 1997-2013. Oni su našli jasan trend porastanja tokom vremena, a sumnjiči na eksponencijalno povećanje koncentracija mikro-i nanoplastike ogleda se u našim telima.
Koncentracije od plastike u analiziranim tkivima nisu uticali starost, etnička pripadnost ili uzrok smrti. Ali bilo je veće koncentracije plastike u uzorcima ljudi sa dijagnozom demencije od onih bez.
„Atrofija mozga tkiva, oslabljena integriteta krvi-mozga, i loše mehanizmi za uklanjanje su obeležavane mačke i bile bi predviđene da povećaju mikro- i nanoplastične koncentracije“, objasnite istraživače, tako da još jednom ne znamo sigurno ako Akumulacije plastičnog materijala doprinosi lošem zdravlju.
Nihart i kolege dodaju hor istraživačima koji već godinama pozivaju na više istraživanja zdravstvenih uticaja mikroplastike.
U međuvremenu, svi nastavljamo da apsorbuje fragmente plastike kako se njihova proizvodnja i dalje povećava.
„Plastika su petrohemijski proizvodi: supstance koje su na kraju izvedene iz nafte i gasa“, istraživač Globalnog razvoja univerziteta Adam Hanieh, koji nas nije bio umešan u proučavanje, podseća nas u nedavni članak za razgovor.
„Procenjeno je da će do 2040. godine plastika uložiti čak 95 odsto neto rasta potražnje nafte.“
