Usamljenost u odraslom dobu prati obrazac u obliku slova U: veća je u mlađoj i starijoj odrasloj dobi, a najniža u srednjem odraslom dobu, izvještava nova studija Northvestern Medicine koja je ispitala devet longitudinalnih studija iz cijelog svijeta.
Studija je takođe identifikovala nekoliko faktora rizika za povećanu usamljenost tokom čitavog životnog veka, uključujući socijalnu izolaciju, seks, obrazovanje i fizičko oštećenje.
„Ono što je bilo zapanjujuće je koliko je konstantan porast usamljenosti u starijoj odrasloj dobi“, rekla je autorka Eileen Graham, vanredni profesor medicinskih društvenih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Northvestern Feinberg. „Postoji mnoštvo dokaza da je usamljenost povezana sa lošijim zdravljem, pa smo želeli da bolje razumemo ko je usamljen i zašto ljudi postaju usamljeniji kako stare od srednjih godina, tako da možemo da se nadamo da možemo da pronađemo načine da je ublažimo.
Nedostatak veze može povećati rizik od prerane smrti do nivoa koji se može uporediti sa svakodnevnim pušenjem, prema kancelariji američkog generalnog hirurga, koji je pre godinu dana pozvao na akciju za rešavanje američke epidemije usamljenosti. Graham je rekla da njeni nalazi naglašavaju potrebu za ciljanim intervencijama kako bi se smanjile društvene razlike tokom odraslog doba kako bi se, nadamo se, smanjio nivo usamljenosti, posebno među starijim osobama.
Možda bi jednog dana lekari opšte prakse mogli da procene nivoe usamljenosti tokom redovnih poseta vellnessu kako bi pomogli u identifikaciji onih koji bi mogli biti najugroženiji, rekao je Grejem.
Studija je objavljena 30. aprila u časopisu Psihološke nauke.
Studija je otkrila da su osobe sa većom upornom usamljenošću nesrazmerno žene, izolovanije, manje obrazovane, imale su niže prihode, više funkcionalnih ograničenja, bile su razvedene ili udovice, bile su pušače ili su imale lošije kognitivno, fizičko ili mentalno zdravlje.
Studija je ponovila ovaj obrazac u obliku slova U u devet skupova podataka iz studija sprovedenih u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Švedskoj, Holandiji, Australiji, Izraelu i još mnogo toga. Samo jedan od skupova podataka bio je iz SAD, za koji je Grejem rekao da ukazuje na to koliko je epidemija usamljenosti rasprostranjena globalno.
„Naša studija je jedinstvena jer je iskoristila moć svih ovih skupova podataka da odgovori na isto pitanje – ‘Kako se usamljenost menja tokom životnog veka i koji faktori doprinose da postanete manje ili više usamljeni tokom vremena?“, rekla je ona.
Svih devet longitudinalnih studija sprovedeno je pre početka pandemije COVID-19, kada su mnogi istraživači otkrili da je usamljenost postala još izraženija.
Iako ova studija nije posebno ispitala zašto su odrasli u srednjim godinama najmanje usamljeni, Grejem je rekao da bi to moglo biti zato što mnogi zahtevi u životu sredovečne osobe često uključuju društvene interakcije, kao što su brak, odlazak na posao i sklapanje prijateljstva. sa roditeljima drugarica dece.
Ali odnos između društvene interakcije i usamljenosti je složen. „Možete imati mnogo društvenih interakcija i dalje biti usamljen ili, alternativno, biti relativno izolovan i ne osećati se usamljeno“, rekao je Grejem.
Što se tiče mlađeg odraslog doba kao usamljenije vreme, Graham i koautor studije Tomiko Joneda rekli su da podaci studije počinju odmah na kraju adolescencije, kada mladi odrasli često prolaze kroz nekoliko važnih životnih tranzicija (npr. obrazovanje, karijere, grupe prijatelja, partneri u vezi i porodice).
„Kako ljudi stare i razvijaju se kroz mladost u srednjem životu, oni počinju da puštaju korene i uspostavljaju se, učvršćujući grupe odraslih, društvene mreže i životne partnere“, rekla je Joneda, docentka psihologije na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu.
„Imamo dokaze da ljudi u braku imaju tendenciju da budu manje usamljeni, tako da će za starije osobe koje nisu u braku, pronalaženje stalnih tačaka smislenog društvenog kontakta verovatno pomoći da se ublaži rizik od uporne usamljenosti.
