Tim specijalista za epilepsiju na UC San Francisco razvio je metod za predviđanje rizika od napadaja tokom 24 sata. Ovo otkriće, koje se može proširiti na veliki broj pacijenata, moglo bi pomoći da se poboljša kvalitet života za 2,9 miliona Amerikanaca koji žive sa svakodnevnim neizvesnostima epilepsije.
Istraživači, predvođeni Vikramom Raom, MD, Ph.D., uvaženim profesorom neurologije, pokazali su da je oluja moždane aktivnosti koja karakteriše napad najavljena nenormalnom komunikacijom između određenih oblasti mozga. Analizirajući samo 90 sekundi ovih aberantnih moždanih signala, istraživači su mogli predvideti rizik od napada.
„Do sada su promene u moždanoj aktivnosti i redosled događaja koji su doveli do napada bili uglavnom nepoznati“, rekao je Rao. „Identifikovanjem jednog od tih događaja možemo pacijentima ponuditi informacije koje mogu smanjiti jedan od najstresnijih aspekata epilepsije: nepredvidljivost napadaja.
Rezultati se pojavljuju u Nature Medicine.
Napor da se predvide napadi nije nov, ali trenutne metode moraju da prikupljaju podatke tokom dugih vremenskih perioda, što može biti opterećujuće za pacijente. Tačnost varira u velikoj meri, na osnovu specifičnosti stanja osobe, kvaliteta podataka i algoritma koji se koristi.
Neki ljudi sa epilepsijom koji ne reaguju na lekove protiv napadaja imaju ugrađen uređaj koji može da prati moždanu aktivnost i pokuša da je spreči električnom stimulacijom kada prepozna znak napada.
Ovi sistemi za neurostimulaciju ili RNS uređaji ponekad reaguju prekasno da bi se odbranili od napada. Ali Raova tehnologija može predvideti napade.
Rao je sarađivao sa dr Ankitom Khambhatijem, docentom neurohirurgije koji proučava moždana kola povezana sa epilepsijom, u nadi da će identifikovati obrazac promena u tome kako delovi mozga međusobno komuniciraju koji bi mogli lakše i tačnije da predoče nadolazeći napad.
„Pacijenti nemaju uvek napade, ali njihova epilepsija nikada ne nestaje“, rekao je Khambhati. „Želeli smo da pronađemo potpis kako mozak pacijenata funkcioniše mnogo pre događaja, dok je bolest u pozadini, ali nemaju epizodu.“
Rao je regrutovao 15 dobrovoljaca čiji napadi nastaju iz hipokampusa, koji se nalazi na obe strane mozga i igra ulogu u većini vrsta epilepsije. Svi ovi pacijenti su imali RNS uređaje koji su beležili višemesečnu aktivnost mozga, koje su istraživači skenirali u potrazi za tragovima.
Pronašli su ciklus aktivnosti dug nekoliko dana koji je bio povezan sa napadima. U njemu je bio dokaz promene u komunikaciji između dva hipokampusa.
Kada je rizik od napada bio nizak, desni i levi hipokampus su radili nezavisno, na normalan, zdrav način. Ali znaci rizika od napada su se povećali kada su dve strane počele da komuniciraju, polako se sinhronizujući.
Bilo koji mehanizam koji ih je sprečio da međusobno komuniciraju, pokvario se, objasnio je Khambhati, upoređujući rezultat sa početkom olujnog vremena.
„Pre oluje, oblaci naiđu i vetar se pojača, a znate da će uskoro stvar zaista krenuti.
U mozgu osobe koja živi sa epilepsijom, vreme između sunčanog neba i oluje se kreće od minuta do sati, ali indikatori su tu do dan ranije.
Da bi video ove indikatore, Raov tim je naterao pacijente da preuzmu i prenesu podatke sa svojih RNS uređaja istraživačima, koji zatim pokreću podatke kroz svoj algoritam.
Istraživači su otkrili da je samo 90 sekundi podataka bilo dovoljno da se uoči obrazac i proceni verovatnoća da će se napad desiti u naredna 24 sata, proces koji oni nazivaju „prognozavanjem napada“. To daje osobi vremena da preduzme mere predostrožnosti, kao što je izbegavanje vožnje ili staranje o tome da sa sobom ima negovatelja.
Obrazac predviđanja bio je sličan za gotovo svih 15 učesnika studije, povećavajući verovatnoću da će pristup funkcionisati kod drugih ljudi sa ovim oblikom epilepsije.
Rao i Khambhati planiraju da testiraju pristup na mnogo većem broju pacijenata, uključujući i one sa različitim tipovima epilepsije. Takođe se nadaju da će razviti metod za prikupljanje podataka na neinvazivan način koji ne zahteva moždani implantat.
Istraživanja ljudi sa epilepsijom pokazuju da bi čak 70 odsto njih koristilo sistem predviđanja da bi pomoglo u planiranju sledećeg dana, rekao je Khambhati, dodajući da pacijentima podjednako pomaže da znaju kada je rizik od napada nizak kao i kada je visok.
„Ljudi sa epilepsijom često žive u tolikom strahu od nepredvidivog događaja da izbegavaju da rade stvari koje bi želeli da rade“, rekao je Khambhati. „Ove prognoze im mogu dati poverenje da mogu jednostavno izaći i imati normalan dan.“
