Prema studiji objavljenoj u časopisu Molekularna ishrana i istraživanje hrane, stariji ljudi koji slede mediteransku ishranu imaju manji rizik od kognitivnog pada. Studija pruža nove dokaze za bolje razumevanje bioloških mehanizama u vezi sa uticajem ishrane na kognitivno zdravlje starije populacije.
Studiju je vodila Mireia Urpi-Sarda, pomoćni predavač i član istraživačke grupe za biomarkere i ishranu i metabolomiju hrane na Fakultetu za farmaciju i prehrambene nauke, Instituta za ishranu i bezbednost hrane (INSA-UB), Hrana i ishrana Kampus Torribera Univerziteta u Barseloni i CIBER o krhkosti i zdravom starenju (CIBERFES).
Ova evropska studija, deo Zajedničke programske inicijative „Zdrava ishrana za zdrav život“ (JPI HDHL), sprovedena je tokom 12 godina i uključivala je 840 ljudi starijih od 65 godina (od kojih su 65% bile žene) u Burdou i Dižon regioni Francuske.
Cristina Andres-Lacueva, profesor UB i šef CIBERFES grupe, kaže: „U okviru studije, dizajniran je prehrambeni metabolomički indeks — zasnovan na biomarkerima dobijenim iz seruma učesnika — na grupama hrane koje čine deo Mediteranska ishrana. Kada se ovaj indeks sazna, procenjuje se njegova povezanost sa kognitivnim oštećenjem.“
U studiji, osnovni nivoi zasićenih i nezasićenih masnih kiselina, metabolita polifenola dobijenih iz crevne mikrobiote i drugih fitokemikalija u serumu koji odražavaju individualnu bioraspoloživost izabrani su kao biomarkeri. Neki od ovih indikatora ne samo da su prepoznati kao oznake izloženosti glavnim grupama namirnica u mediteranskoj ishrani, već se smatraju i odgovornim za zdravstvene prednosti mediteranskog načina ishrane.
Metabolom ili skup metabolita – povezanih sa hranom i koji potiču od aktivnosti crevne mikrobiote – proučavan je kroz veliku kvantitativnu metabolomsku analizu iz seruma učesnika bez demencije, od početka studije. Kognitivno oštećenje je procenjeno pomoću pet neuropsiholoških testova tokom dvanaest godina.
Kao rezultat toga, studija otkriva zaštitnu vezu između rezultata mediteranske dijete zasnovane na serumskim biomarkerima i kognitivnog pada kod starijih ljudi.
Prema Merce Pallasu, profesoru na UB Neurosciences Institute (UBneuro), „Upotreba indeksa dijetetskih obrazaca zasnovanih na biomarkerima unosa hrane je korak napred ka korišćenju preciznijih i objektivnijih metodologija procene ishrane koje uzimaju u obzir važne faktore kao što su kao bioraspoloživost.“
Ekspert Alba Tor-Roca, prvi autor studije i istraživač CIBERFES-a na UB, kaže: „Otkrili smo da je pridržavanje mediteranske ishrane koju je procenio panel biomarkera u ishrani obrnuto povezano sa dugotrajnim kognitivnim padom kod starijih ljudi. Ovi rezultati podržavaju upotrebu ovih indikatora u dugoročnim procenama praćenja kako bi se uočile zdravstvene beneficije povezane sa mediteranskom ishranom ili drugim obrascima ishrane i stoga, vodili personalizovano savetovanje u starijim godinama.“
