Iako su meditacija i pažljivost (mindfulness) u savremenoj kulturi popularizovane kao praktični alati za smanjenje stresa i poboljšanje mentalnog zdravlja, naučna istraživanja sve češće ukazuju na potencijalno ozbiljne negativne efekte ovih tehnika. Stručnjaci upozoravaju da praksa koja je često predstavljena kao univerzalno korisna može izazvati ozbiljne psihološke probleme, čak i kod osoba bez prethodnih mentalnih poteškoća. Od simptoma depresije i anksioznosti do disocijativnih epizoda i gubitka osećaja stvarnosti, sve je više dokaza koji podsećaju na potrebu za pažljivijim pristupom.
Istraživanje iz 2022. sprovedeno među 953 osobe koje redovno praktikuju meditaciju pokazalo je da je preko 10% ispitanika iskusilo dugotrajne negativne efekte koji su uticali na njihov svakodnevni život. Pojedini simptomi, uključujući epizode anksioznosti, osećaj straha, ali i ozbiljnija stanja poput psihotičnih epizoda i depersonalizacije, trajali su najmanje mesec dana, što je izazvalo zabrinutost među stručnjacima. Studija je takođe potvrdila da štetni efekti nisu ograničeni na početnike ili one koji intenzivno meditiraju, što ukazuje da čak i umereno prakticiranje može dovesti do neočekivanih reakcija.
Profesor Ronald Purser, budistički učitelj i autor knjige McMindfulness, kritički je osvetlio zapadnu industriju pažljivosti, tvrdeći da je praksa pretvorena u vrstu „kapitalističke duhovnosti“ koja ignoriše potencijalne rizike. Prema njegovim rečima, industrija meditacije u SAD vredi preko 2,2 milijarde dolara, ali retko pruža jasne informacije o mogućim negativnim posledicama. Drugi stručnjaci, poput Džona Kabat-Zina, jednog od najpoznatijih zagovornika ove prakse, priznaju da mnoga istraživanja koja promovišu benefite meditacije „ne zadovoljavaju naučne standarde“.
Još od 1976. kada je psiholog Arnold Lazarus upozorio da neselektivna upotreba meditacije može dovesti do ozbiljnih psihijatrijskih problema poput depresije i šizofrenih epizoda, postoje dokazi o štetnim posledicama. Međutim, medijsko pokrivanje ovih pitanja ostaje ograničeno. Primera radi, najveća i najskuplja studija u oblasti meditacije do danas, sprovedena u periodu od 2016. do 2018. u Velikoj Britaniji, pokazala je da praksa pažljivosti nije imala očekivane pozitivne efekte na mentalno blagostanje učenika uzrasta 11-14 godina, pa čak ni na one koji su u povećanom riziku od mentalnih problema. Uprkos rezultatima, ova studija, koja je koštala više od osam miliona dolara, nije privukla veću pažnju medija.
Istraživanja o štetnim efektima meditacije tek su nedavno počela da dobijaju na značaju, zbog čega još uvek ne postoji jasna smernica o tome kako bezbedno primenjivati ovu tehniku. Kliničke usluge za podršku osobama koje su iskusile negativne efekte meditacije postoje samo u malom broju zemalja, a iskustva pojedinaca koji su pretrpeli ozbiljne posledice često nisu prepoznata ili uvažena od strane instruktora meditacije.
Dok su mnogi korisnici pažljivosti i meditacije oduševljeni njihovim pozitivnim efektima, sve je više stručnjaka koji naglašavaju potrebu za oprezom. „Meditacija može biti veoma korisna za dobrobit ljudi“, kaže profesor eksperimentalne psihologije Miguel Farias sa Univerziteta u Koventriju, „ali važno je da javnost bude obaveštena o mogućim rizicima i da im se pruže jasni saveti o tome kako da smanje šanse za negativne efekte.“
Ova nova saznanja ukazuju na to da praksa meditacije nije uvek blagotvorna i da ne treba da bude promovisana kao univerzalno rešenje za mentalno zdravlje bez isticanja mogućih štetnih efekata. S obzirom na popularnost aplikacija i kurseva pažljivosti koji su dostupni širom sveta, sve veći broj stručnjaka apeluje na informisanje javnosti kako bi se obezbedila puna slika o uticajima ove prakse.
