U radu objavljenom 30. avgusta u Frontiers in Nutrition, istraživači Baker Heart and Diabetes Institute, u saradnji sa istraživačima sa Murdoch Children’s Research Institute, otkrili su da su etarski lipidi prisutni u značajno većim koncentracijama u majčinom mleku u poređenju sa formulom i drugim životinjskim i biljnim mlekom. Ovo otkriće pruža moguće objašnjenje zašto se majčino mleko smatra najkorisnijim izvorom hrane za rani razvoj života.
Poznato je da etarski lipidi imaju kardioprotektivne prednosti, a niski nivoi su povezani sa bolestima uključujući aterosklerozu i masnu bolest jetre. Eterski lipidi su takođe povezani sa imunitetom kod odraslih zbog njihovog strukturnog i funkcionalnog značaja u imunim ćelijama, što ukazuje na mogućnost njihove uloge u ranoj zaštiti imuniteta u životu.
Pokazalo se da dojenčad ima manji rizik od bolesti i bolje kratkoročne i dugoročne ishode od odojčadi hranjenih formulom. Postoje pozitivne veze između dojenja i razvoja imunog sistema, neurološkog razvoja i putanje rasta, i smanjenog rizika od gojaznosti, dijabetesa i nezaraznih bolesti.
U svojoj studiji, najsveobuhvatnijoj studiji o lipidomiji majčinog mleka do sada, naučnica Instituta Bejker i autorka rada dr Aleksandra Džordž otkrila je da se sastav lipida u majčinom mleku (lipidom majčinog mleka) značajno razlikuje od sastava lipida za bebe i životinjskog mleka, i što je važno , da je majčino mleko bogato etarskim lipidima.
Ona je rekla da lipidi čine otprilike 3% do 5% majčinog mleka i daju većinu energije dojenim bebama. Oni takođe isporučuju potencijalno bioaktivne vrste sa kritičnom ulogom u ranom životu.
„Otkrili smo da postoje velike razlike u lipidnom sastavu majčinog mleka, formule za odojčad i drugog mleka na bazi životinja/biljnog mleka, i da su etarski lipidi obično bili 10 puta više zastupljeni u majčinom mleku nego u formuli“, rekla je ona. „Takođe smo bili prvi koji su ustanovili da lipidom u majčinom mleku utiče na lipide u cirkulaciji odojčadi, gde smo otkrili da su etarski lipidi do 19 puta veći kod dojenčadi nego kod beba hranjenih formulom u dobi od 6 meseci.
„Ovi nalazi imaju važne implikacije na ishranu i zdravlje novorođenčadi i sugerišu da povećanje nivoa etarskih lipida u ishrani majke može dovesti do povećanog sadržaja etra lipida u majčinom mleku i potencijalno promeniti cirkulišuće etarske lipide odojčadi. Cirkulišući lipidi su važni za metaboličko zdravlje i bolest beba rizik, jer je metabolizam lipida u ranom životu povezan sa razvojem hroničnih bolesti kao što su gojaznost i dijabetes tipa 2 kasnije u životu.“
„Ovo istraživanje je identifikovalo koliko su različiti ovi izvori ishrane“, rekla je ona. „Naš rad ima za cilj da nastavimo da istražujemo važnost etarskih lipida u zdravlju u ranom životu, a sledeći koraci će biti razvoj dijetetskih suplemenata koji se mogu davati majkama koje doje da bi povećale nivo etarskih lipida, koji se značajno razlikuju među ženama koje doje, i da se potencijalno dodaju formulama kako bi se, nadamo se, pružile neke od istih prednosti za bebe hranjene adaptiranim mlekom koje trenutno dobijaju dojena beba.“
Više informacija: Aleksandra Džordž i saradnici, Definisanje lipidnih profila ljudskog mleka, formule za bebe i životinjskog mleka: implikacije na hranjenje odojčadi, Frontiers in Nutrition (2023). vvv.frontiersin.org/articles/1 … ut.2023.1227340/full
Istražite dalje