Veliki pregled je uporedio efikasnost metoda za odvikavanje od pušenja, pri čemu su se tri pojavila kao jasni pobednici u pomaganju ljudima da odbace naviku.
Lekovi vareniklin i citizin, kao i nikotinske elektronske cigarete pokazali su se najuspešnijim među intervencijama koje je pregledao britanski tim.
Ukupno 157.179 pušača uključeno je u analizu 319 randomizovanih kontrolisanih studija (RCT), koje su pratile uspeh u prestanku pušenja tokom najmanje šest meseci.
„Najbolja stvar koju neko ko puši može da uradi za svoje zdravlje je da prestane da puši“, kaže naučnik za javno zdravlje Džejmi Hartman-Bojs, u to vreme sa Univerziteta u Oksfordu.
„Pušenje je i dalje vodeći uzrok bolesti i smrti koje se može sprečiti širom sveta, i iako mnogi ljudi žele da prestanu da puše, može biti teško to učiniti.
Glavni sastojak koji izaziva zavisnost, nikotin, je jedna od najčešće korišćenih supstanci i treća najzavisnija, vršeći snažan stisak na mozgu. Podaci su pokazali da bez pomoći samo oko 6 od 100 ljudi ima šansu da uspešno prestane.
Vareniklin i citizin deluju tako što aktiviraju nikotinske receptore u mozgu – koji oslobađaju dopamin kada se aktiviraju nikotinom – i sprečavaju da ih nikotin aktivira.
Nije bilo značajne razlike u efikasnosti citizina (brend Tabek) i vareniklina (brendovi Chantik i Champik) i nikotinskih e-cigareta. Prema nalazima, oko 14 odsto pušača koji pokuša da prestane uz pomoć ovih metoda biće uspešno šest meseci ili duže.
Sledeća najefikasnija strategija bila je kombinovanje dve vrste terapije zamene nikotinom (NRT), kao što su nikotinski flasteri i žvakaće gume ili pastile.
„Međutim, korišćenje jednog oblika NRT-a, kao što je samo flaster ili žvakaća žvaka, rezultiralo je manjim brojem dodatnih onih koji su odustali“, kaže medicinski naučnik sa Univerziteta Oksford Nikola Lindson.
„Oko 12 od 100 ljudi koji zajedno koriste dva oblika NRT uspešno će prestati, u poređenju sa oko 9 od 100 ljudi koji koriste samo jedan tip.
Postepeno smanjenje nikotina može biti nešto efikasnije od naglog prestanka, pokazuju podaci. Čini se da to da li neko započne terapiju nikotinom pre ili posle prestanka pušenja i uzeta doza, izgleda da ne utiče na efikasnost.
Drugi lek pod nazivom bupropion (brend Vellbutrin) pokazao je efikasnost kod 9 procenata onih koji su prestali.
Podaci o bezbednosti otkrili su da bupropion može imati veoma mali porast ozbiljnih neželjenih događaja u poređenju sa neupotrebom nijednog leka. Uopšteno govoreći, proučavani tretmani su bili bezbedni, sa nekoliko ozbiljnih neželjenih efekata, iako autori primećuju da nisu svi RCT-ovi uključivali podatke o neželjenim efektima.
„Objedinjavanje svih dostupnih ispitivanja upoređujući lekove za odvikavanje od pušenja sa kontrolnim intervencijama je zaista važan način na koji možemo da procenimo šta pomaže ljudima da prestanu pušiti“, kaže stručnjak za društvene nauke Kejtlin Notli sa britanskog Univerziteta Istočna Anglija. reakcija.
„Ova mrežna meta-analiza pokazuje da su e-cigarete, vareniklin i citizin efikasna pomagala za prestanak pušenja. Dvostruko više ljudi je uspelo da prestane da puši koristeći jedno od ovih pomagala u poređenju sa kontrolnim uslovima.“
Autori ne misle da će više dokaza promeniti jasne rezultate, iako bi više podataka u pogledu neželjenih efekata i najboljih kombinacija lekova i podrške u ponašanju bilo od pomoći.
Kao i većina istraživanja, većina studija je sprovedena u zemljama sa višim prihodima, tako da su dokazi iz zemalja sa nižim prihodima oskudni. Tim se nada da će buduće studije razmotriti kako socioekonomski status utiče na prestanak pušenja.
„Veoma je teško prestati. Postoji nekoliko proizvoda koji mogu pomoći u tome, ali relativna efikasnost ovih metoda je dugo bila neizvesna“, kaže Lindson.
„Naše istraživanje zaranja duboko u svet odvikavanja od pušenja… pružajući ljudima koji puše, zdravstvenim radnicima i kreatorima politike pouzdane podatke za donošenje odluka na osnovu informacija.“