Većina ljudi zna da su faktori rizika za srčana oboljenja visok krvni pritisak, pušenje, povišen holesterol i prekomerna težina. Međutim, mnogi ljudi koji imaju srčani udar nemaju nijedan od ovih tradicionalnih faktora rizika.
Istraživanja su pokazala da su stanja kao što su giht, psorijaza, inflamatorna bolest creva i reumatoidni artritis takođe faktori rizika za srčana oboljenja. Ono što im je zajedničko je hronična upala.
U stvari, neki istraživači su počeli da preoblikuju kardiovaskularnu bolest kao hroničnu inflamatornu bolest arterija. Naučnici to ponekad nazivaju inflamatornom hipotezom aterosklerotične kardiovaskularne bolesti (ASCVD).
Ateroskleroza je mesto gde se masni plakovi razvijaju u zidovima naših arterija, čineći ih krutima. Kada se to dogodi u arterijama koje snabdevaju srce oksigenisanom krvlju, to se naziva koronarna arterijska bolest.
ASCVD može izazvati srčani udar, gde se srce ne snabdeva dovoljno krvi, i ishemijski moždani udar, gde se mozak ne snabdeva dovoljno krvi. Da bismo razumeli zašto je ASCVD zapaljensko stanje, moramo razmotriti kako ovaj proces počinje.
Smatra se da je prva faza razvoja ateroskleroze neki oblik povrede endotela, jednog sloja ćelija koje oblažu arterije. Ovo može biti uzrokovano visokim nivoom holesterola lipoproteina niske gustine (LDL), koji se ponekad naziva i „lošim holesterolom“.
Toksini sadržani u cigaretama takođe mogu iritirati sluznicu arterija i izazvati ovu početnu povredu. Kada su endotelne ćelije povređene, one oslobađaju hemijske poruke koje privlače bela krvna zrnca, važnu komponentu imunog sistema, na mesto.
Ova bela krvna zrnca ulaze u zid arterije i izazivaju upalu u arteriji. Bela krvna zrnca takođe troše holesterol u zidovima arterija, što dovodi do stvaranja „masnih pruga“ – jednog od najranijih vidljivih znakova ateroskleroze.
Masne pruge počinju da se formiraju u mladosti. Kada budemo u dvadesetim godinama, većina nas će imati neke tragove masnih pruga u našim arterijama.
Ovaj proces oštećenja endotelnih ćelija, infiltracije belih krvnih zrnaca i hronične upale mogu se tiho nastaviti tokom godina, što na kraju dovodi do stvaranja plaka u arterijama. Ovo takođe može objasniti zašto ljudi koji pate od hroničnih inflamatornih stanja imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Dugotrajno zapaljenje arterija koje snabdevaju srce i mozak može na kraju dovesti do srčanog udara i moždanog udara.
Srčani udar nastaje kada plak u arteriji koja snabdeva srce postane nestabilan. To može dovesti do rupture (pucanja) plaka, što dovodi do stvaranja ugruška u arteriji i prekida dovoda krvi u mišić srca.
Ljudi koji dožive srčani udar često imaju povećan nivo upale i nestabilnosti plaka u danima i nedeljama pre događaja. Eventualni „srčani udar“ i rezultirajuće oštećenje srčanog mišića može se posmatrati kao ovaj nestabilni inflamatorni proces koji dostiže svoj zenit.
Pošto se ovaj hronični inflamatorni proces odvija tiho, mnogi pacijenti bez tradicionalnih faktora rizika za srčana oboljenja neće biti svesni da su pod povećanim rizikom od srčanih oboljenja.
Srećom, postoji način da se izmeri upala u telu. Jedan od načina da se to uradi je test krvi koji se zove visokoosetljivi c-reaktivni protein (hs-CRP). Ljudi sa povišenim nivoima hs-CRP imaju povećan rizik od srčanog i moždanog udara. Povišeni nivoi LDL holesterola su takođe faktor rizika za ASCVD.
Nekoliko studija je izvestilo da ljudi koji imaju visoke nivoe i LDL holesterola i hs-CRP izgleda imaju najveći rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Veliko kliničko ispitivanje pod nazivom Cantos testiralo je inflamatornu hipotezu kardiovaskularnih bolesti tako što je pacijente koji su imali srčani udar i visoke nivoe hs-CRP lečili antiinflamatornim lekom zvanim kanakinumab.
Upotreba ovog antiinflamatornog leka smanjila je nivoe hs-CRP i rezultirala malim, ali statistički značajnim smanjenjem broja srčanih udara koje su doživeli kod ovih pacijenata. Nažalost, takođe se činilo da postoji povećan rizik od infekcija u grupi koja je primala lek.
Ovaj rizik, pored visoke cene leka, znači da nije verovatno da ćemo uskoro početi da koristimo kanakinumab za lečenje ASCVD.
Međutim, studija se smatra revolucionarnom jer je podržala hipotezu da upala igra važnu ulogu u ASCVD i da ciljanje upale može biti korisno za smanjenje rizika od ponovljenih kardiovaskularnih događaja.
Prihvatanje ove promene u načinu na koji razmišljamo o faktorima rizika za ASCVD može nam omogućiti da bolje identifikujemo pacijente koji su u opasnosti od srčanog i moždanog udara.
Takođe, ovo nam može omogućiti da se fokusiramo na lečenje upale kako bismo smanjili kardiovaskularni rizik. Već nekoliko studija razmatra korišćenje jeftinijih antiinflamatornih lekova, kao što su kolhicin i metotreksat, za smanjenje upale i sprečavanje napredovanja kardiovaskularnih bolesti.
Na sreću, moguće je smanjiti upale u našim telima bez pribegavanja lekovima. Možemo misliti o svemu što radimo u našim životima kao da je pro-inflamatorno ili protivupalno.
Pušenje je proinflamatorno jer toksini u cigaretama iritiraju telo. Visok nivo holesterola u krvi i ishrana bogata ultra-prerađenom hranom takođe mogu dovesti do hronične upale u našim arterijama. Nasuprot tome, smatra se da ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i masnom ribom deluje protivupalno.
Vežbanje takođe smanjuje nivoe upale u telu. Čini se da gojaznost, posebno nošenje viška težine oko srednjeg dela, izaziva hroničnu upalu. Gubitak težine oko srednjeg dela će vam pomoći da smanjite ovu upalu.
Stres takođe može izazvati hronični inflamatorni odgovor niskog stepena u telu, i važno je da pokušamo da kontrolišemo nivoe stresa. Takođe je važno održavati zdrav krvni pritisak, holesterol i indeks telesne mase — tradicionalni markeri rizika od srčanih bolesti.
Donošenjem antiinflamatornih izbora i vođenjem zdravog načina života svi možemo smanjiti šanse za razvoj srčanih bolesti i poboljšati kvalitet života.
