Odrasli na Novom Zelandu jedu, u proseku, daleko više soli dnevno od međunarodnih preporuka; međutim, hrana za poneti često ne pokazuje sadržaj soli.
Novozelanđani stariji od 15 godina konzumiraju oko 3.000 mg natrijuma dnevno, u poređenju sa gornjom granicom Svetske zdravstvene organizacije od 2.000 mg (ili jedne kašičice soli) dnevno.
Prema Kodeksu prehrambenih standarda, obavezno je navesti informacije o ishrani za upakovanu hranu, ali ne postoje takvi propisi za brzu hranu, kažu istraživači javnog zdravlja sa Univerziteta u Oklandu, Vaipapa Taumata Rau u novoj studiji.
Dijetalni natrijum dolazi uglavnom iz soli. Istraživači pozivaju na nacionalnu strategiju za smanjenje natrijuma, ali kažu da bi ključni prvi korak bilo obavezno obeležavanje sadržaja natrijuma u obrocima za poneti.
„Jedna porcija hamburgera ili sendviča za poneti sa pomfritom može lako da obezbedi više od preporučene gornje granice natrijuma [dijetalne soli] od 2.000 mg“, kaže vanredni profesor Helen Ejls sa Škole za zdravlje stanovništva u Vaipapa Taumata Rau, Univerzitet of Auckland.
U 2020, prosečno domaćinstvo NZ potrošilo je trećinu (29%) svog nedeljnog budžeta za hranu na obroke u restoranima i hranu za poneti.
Od 28 velikih lanaca brze hrane, sa više od 20 prodavnica, pregledanih 2020. godine, deset nije dalo informacije o sadržaju natrijuma u svojim proizvodima.
Od 5.246 proverenih proizvoda, samo jedna trećina je pružila podatke o natrijumu za potrošače, prema istraživanju objavljenom u Journal of Nutritional Science.
Ovo je uprkos tome što sol značajno doprinosi srčanim oboljenjima.
Prekomerna potrošnja natrijuma (soli) dovodi do povišenog krvnog pritiska, što zauzvrat može dovesti do moždanog udara, srčanog udara i drugih vrsta srčanih bolesti, vodećih uzroka smrtnosti koji se može sprečiti na Novom Zelandu i širom sveta.
Novi Zeland se obavezao na 30% relativno smanjenje srednjeg unosa natrijuma u populaciji do 2025. godine, kao deo Globalnog akcionog plana SZO za smanjenje nezaraznih bolesti, što je malo verovatno da će postići.
Zemlje koje rade najbolje u smanjenju natrijuma imaju nacionalnu strategiju smanjenja natrijuma i višestruki pristup – ne radi se samo o brzoj hrani već i o upakovanoj hrani, kaže Ejls.
Pored postavljanja merila za prerađenu hranu, strategija bi uključivala kampanju podizanja svesti potrošača, poboljšano obeležavanje soli u hrani i praćenje životne sredine u kojoj se nalazi hrana zajedno sa unosom soli u stanovništvo, kaže Šona Gomes, čije je master istraživanje o razvoju ciljeva informisalo novi rad.
Trenutno, Novi Zeland ima samo dve dobrovoljne strategije za smanjenje natrijuma u prerađenoj hrani – mete za neke kategorije upakovane hrane (koje vodi Fondacija za srce Novog Zelanda) i oznaku ishrane koju vodi Vlada Health Star Rating.
Zemlje koje dobro posluju imaju sveobuhvatna merila za pakovanu hranu i barem neke delove brze hrane, kao što je natrijum u pomfritu, hamburgerima i picama.
„Pre svega, na Novom Zelandu, moramo da učinimo vidljivim koliko soli ima u našoj brzoj hrani“, kaže Ejls.
„Zaista nam je potrebna nacionalna strategija smanjenja natrijuma koju sprovodi vlada, a jedan deo tog pristupa je rad sa proizvođačima brze hrane na smanjenju soli u njihovim proizvodima.“
