Bilo je mnogo razgovora na društvenim medijima u poslednjih nekoliko meseci o važnosti dodataka magnezijuma. Mnogi sugerišu da su simptomi kao što su problemi sa spavanjem, napeti mišići i niska energija svi znaci da vam nedostaje i da biste trebali uzimati suplement magnezijuma.
Kako se ispostavilo, mnogi od nas verovatno imaju manjak magnezijuma. Prema istraživanju, većina ne konzumira preporučenu količinu magnezijuma da bi podržala potrebe našeg tela. Takođe se procenjuje da u razvijenim zemljama između 10-30% stanovništva ima blagi nedostatak magnezijuma.
Magnezijum je jedan od mnogih mikronutrijenata koji su telu potrebni da ostane zdravo. Neophodan je za pomoć više od 300 enzima da sprovode brojne hemijske procese u telu, uključujući one koji proizvode proteine, podržavaju jake kosti, kontrolišu šećer u krvi i krvni pritisak i održavaju zdrave mišiće i nerve. Magnezijum takođe deluje kao električni provodnik koji pomaže otkucaju srca i kontrahuje mišiće.
S obzirom na to koliko je magnezijum važan za telo, ako ga ne unosite dovoljno, to može na kraju dovesti do niza zdravstvenih problema. Ali iako većina nas verovatno ima manjak magnezijuma, to ne znači da morate posegnuti za suplementima da biste bili sigurni da dobijate dovoljno. U stvari, uz pravilno planiranje, većina nas može dobiti sav magnezijum koji nam je potreban iz hrane koju jedemo.
Većina ljudi sa nedostatkom magnezijuma je nedijagnostikovana jer nivoi magnezijuma u krvi ne odražavaju tačno koliko je magnezijuma zapravo uskladišteno u našim ćelijama. Da ne spominjemo da znaci da je nivo magnezijuma nizak postaju očigledni tek kada imate nedostatak. Simptomi uključuju slabost, gubitak apetita, umor, mučninu i povraćanje. Ali simptomi koje imate i njihova težina će zavisiti od toga koliko su vam niski nivoi magnezijuma. Ako se ne kontroliše, nedostatak magnezijuma je povezan sa povećanim rizikom od određenih hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, osteoporozu, dijabetes tipa 2, migrenu i Alchajmerovu bolest.
Iako svako može da razvije nedostatak magnezijuma, određene grupe su u većem riziku od drugih — uključujući decu i adolescente, starije ljude i žene u postmenopauzi.
Stanja kao što su celijakija i inflamatorni sindrom creva, koji otežavaju telu da apsorbuje hranljive materije, mogu vas učiniti sklonijim nedostatku magnezijuma — čak i uz zdravu ishranu. Ljudi sa dijabetesom tipa 2 i alkoholičari takođe imaju nizak nivo magnezijuma.
Štaviše, velika većina ljudi u razvijenim zemljama je izložena riziku od nedostatka magnezijuma zbog hroničnih bolesti, određenih lekova na recept (kao što su diuretici i antibiotici, koji smanjuju nivo magnezijuma), smanjenog sadržaja magnezijuma u usevima i ishrane bogate prerađenom hranom.
S obzirom na mnoge probleme koji se mogu desiti zbog niskog nivoa magnezijuma, važno je da budete sigurni da unosite dovoljno u ishrani.
Preporučena količina magnezijuma koju osoba treba da dnevno konzumira zavisi od starosti i zdravlja. Ali generalno, muškarci starosti 19-51 treba da dobijaju između 400-420 mg dnevno, dok žene treba da ciljaju na 310-320 mg.
Iako voće i povrće sada sadrže manje magnezijuma nego pre 50 godina — a prerada uklanja oko 80% ovog minerala iz hrane, još uvek je moguće dobiti sav magnezijum koji vam je potreban u ishrani ako pažljivo planirate. Namirnice kao što su orasi, semenke, integralne žitarice, pasulj, zeleno lisnato povrće (kao što su kelj ili brokoli), mleko, jogurt i obogaćena hrana sadrže mnogo magnezijuma. Samo jedna unca badema sadrži 20% dnevnih potreba odraslih za magnezijumom.
Dok će većina nas moći da dobije sav magnezijum koji nam je potreban iz hrane koju jedemo, određene grupe (kao što su starije osobe) i oni sa određenim zdravstvenim problemima će možda morati da uzimaju suplement magnezijuma. Ali važno je da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što počnete da uzimate suplemente.
Dok su suplementi magnezijuma bezbedni u svojim predloženim dozama, važno je uzimati samo preporučenu količinu. Previše može izazvati određene neželjene efekte, uključujući dijareju, loše raspoloženje, nizak krvni pritisak. Takođe je od vitalnog značaja da ih oni sa oboljenjem bubrega ne uzimaju osim ako nisu propisani.
Magnezijum takođe može da promeni efikasnost nekoliko lekova, uključujući neke uobičajene antibiotike, diuretike i lekove za srce, uz antacide i laksative koji se prodaju bez recepta. Zbog toga je važno da se konsultujete sa lekarom pre nego što počnete da uzimate suplemente magnezijuma.
Suplementi magnezijuma nisu brzo rešenje. Iako su ponekad neophodni, neće se baviti osnovnim uzrocima vašeg nedostatka, kao što su određena zdravstvena stanja koja mogu doprineti niskim nivoima. Zbog toga je važno da se fokusirate na održavanje zdravog načina života, koji uključuje vežbanje, dobar san i uravnoteženu ishranu. Da ne pominjemo da se vitamini i minerali bolje apsorbuju u telo kada dolaze iz celih namirnica.
