Kada osoba sa demencijom doživi promene u percepciji sveta, njeno iskustvo može postati zbunjujuće i uznemirujuće. Međutim, novija istraživanja sugerišu da upotreba lutaka kao terapijskih alata može značajno pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju emocionalnog blagostanja.
Ove realistične lutke, poznate i kao „lutke empatije“, pružaju utehu osobama sa demencijom, posebno onima koje se sećaju brige o deci iz prošlih godina. U nekim slučajevima, ove lutke mogu pomoći u smanjenju anksioznosti, halucinacija i zabluda. Osobe koje se vežu za terapijsku lutku često je tretiraju kao pravu bebu, a nežno rukovanje može poboljšati njihovu emocionalnu reakciju.
Iako nije svaka osoba sa demencijom reaguje na ovaj oblik terapije, kada je pravilno uvedena i pažljivo primenjena, terapija lutkama može postati korisna u svakodnevnoj nezi. Pored toga, lutke empatije spadaju u nefarmakološke pristupe lečenju demencije, koji mogu smanjiti potrebu za sedativima.
Međutim, ova terapija izaziva i određene kontroverze. Kritičari smatraju da može „infantilizovati“ osobe sa demencijom, dok se za one koji postanu previše vezani za lutku, može stvoriti stres prilikom rukovanja lutkom od strane drugih osoba. Ipak, pravilno obučeni negovatelji mogu ove izazove prevazići, a s obzirom na pozitivne rezultate, terapija lutkama postaje sve češći dodatak u lečenju demencije.
Iako roboti i AI saputnici nalik kućnim ljubimcima postaju sve popularniji u nezi demencije, lutke empatije ostaju cenjeni alat za smanjenje stresa i poboljšanje kvaliteta života osoba sa demencijom.
