Dovoljno sna je ključno za naše telo za održavanje vitalnih zdravstvenih funkcija i posebno je važno za rast i razvoj adolescenata i mladih odraslih osoba.
Ali nova studija sa Fakulteta za socijalni rad Factor-Inventash Univerziteta u Torontu otkrila je povezanost između lošeg sna i simptoma mišićne dismorfije, patološke potrage za mišićnošću koja je sve učestalija među mladim ljudima.
Objavljeno u časopisu Zdravlje spavanja, studija je anketirala preko 900 adolescenata i mladih odraslih osoba. Učesnici koji su prijavili da imaju veće simptome mišićne dismorfije prijavili su manje sati spavanja i veće poteškoće kada su zaspali ili zaspali više od polovine vremena tokom dvonedeljnog perioda.
„Loš san može imati značajne negativne uticaje na adolescente i mlade odrasle, uključujući pojačane negativne simptome mentalnog zdravlja“, kaže glavni autor Kajl T. Ganson, doktor nauka, MSV, docent na Fakultetu za društvene nauke Faktor-Inventaš Univerziteta u Torontu. Rad.
„Loš san među onima koji imaju simptome mišićne dismorfije je zabrinjavajući jer može pogoršati funkcionalno i socijalno oštećenje koje ovi pojedinci obično prijavljuju, kao i povećati samoubilačke misli i ponašanja.“
Prethodno istraživanje podržava ovaj razlog za zabrinutost. Prethodne studije pokazuju da u proseku adolescenti i mladi odrasli spavaju manje od preporučenih 7 do 10 sati po noći. Mnoštvo istraživanja je takođe otkrilo da je loš san marker dijagnoze mentalnog zdravlja i da je povezan sa simptomima anksioznosti, depresije i psihoze. Studija Gansona i njegovog kolege prva je koja je istraživala odnos između sna i mišićne dismorfije.
Mehanizmi koji povezuju veću simptomatologiju mišićne dismorfije i loš san mogu biti višestruki, kažu autori studije. Na primer, oni koji imaju veću netoleranciju prema svom izgledu, koji se bave opsesivnim razmišljanjem i koji doživljavaju anksioznost u vezi sa svojim telom i mišićnošću mogu doživeti poremećaj sna.
Takođe, za neke, san može biti zamenjen fizičkom aktivnošću, jer se pojedinac bavi vežbom izgradnje mišića tokom večernjih sati kako ne bi ometao profesionalne obaveze.
„Pojedinci koji imaju simptome mišićne dismorfije možda će verovatnije koristiti i konzumirati dijetetske suplemente koji se prodaju za poboljšanje treninga, povećanje mišićne mase i ubrzanje oporavka mišića“, kaže Ganson.
„Ovi proizvodi imaju tendenciju da imaju visok nivo kofeina ili drugih stimulansa, što može negativno uticati na san. Pored toga, pokazalo se da anabolički-androgeni steroidi, koji se obično koriste kod ljudi sa mišićnom dismorfijom, negativno utiču na san.“
Autori naglašavaju potrebu da zdravstveni radnici budu upozoreni na ove nalaze, s obzirom na kontinuirani naglasak na idealu mišićavog tela i težnju za mišićavom među adolescentima i mladim odraslima. Pored toga, potrebna su buduća istraživanja kako bi se nastavilo istraživanje veze između simptoma mišićne dismorfije i lošeg sna kako bi se osigurao holistički pristup nezi.
