Život u oblastima sa kraćim rastojanjem od zelenih površina i nižim stopama kriminala povezani su sa manje faktora rizika od demencije koji se mogu promeniti, pokazalo je istraživanje koje je predvodio Univerzitet Monaš.
Objavljeno u časopisu Izveštaji preventivne medicine, australijska studija je istraživala karakteristike susjedstva povezane sa rizikom od demencije i spoznajom.
Utvrđeno je da je udvostručenje udaljenosti do zelenih površina bilo oko 2,5 godine starije, u smislu faktora rizika od demencije. Svako dvostruko povećanje kriminala bilo je približno jednako smanjenju rezultata pamćenja koje se može pripisati trogodišnjem porastu starosti.
Ovaj odnos je posebno bio očigledan kod onih koji žive u područjima nižeg socioekonomskog statusa (SES).
Aspekt zelenih površina uključivao je ljude širom Australije, dok je aspekt kriminala posmatrao samo Viktoriju gde su ti podaci bili lako dostupni.
Viši autor, vanredni profesor Metju Pase, sa Fakulteta psiholoških nauka Univerziteta Monaš i Instituta za mozak i mentalno zdravlje Turner, rekao je da su ranija istraživanja već pokazala da demencija nesrazmerno utiče na ugrožene.
„U 2022. primetili smo da su pojedinci koji žive u nižim oblastima SES-a imali više faktora rizika od demencije i lošije performanse pamćenja“, rekao je vanredni profesor Pase. „Takvi nalazi su nas motivisali da istražimo specifične karakteristike susjedstva povezane sa rizikom od demencije i spoznajom.“
Vanredni profesor Pase je rekao da je novo istraživanje obuhvatilo neke od najjačih faktora rizika od demencije koji se mogu modifikovati, uključujući visok krvni pritisak, gojaznost, visok holesterol i fizičku neaktivnost.
„Život u blizini zelenih površina može podstaći ili dozvoliti ljudima da više vežbaju (na primer, šetaju ili trče) i da se druže (npr. razgovaraju sa lokalnim stanovništvom u parku)“, rekao je on. „To takođe može ograničiti stresore životne sredine kao što su zagađenje vazduha i buka.
„U našoj najnovijoj studiji, blizina zelenih površina bila je važnija od apsolutne količine zelenih površina u nekoj oblasti. Drugim rečima, imati mnogo malih parkova koji su bliže većem broju ljudi potencijalno bi moglo biti bolje nego imati jedan veliki park koji je dalje .“
Vanredni profesor Pase je rekao da bi veće stope kriminala mogle da dovedu do ponašanja povezanih sa demencijom.
„Ljudi koji žive u oblasti sa visokom stopom kriminala mogu manje da vežbaju, izlaze i druže se na javnim mestima“, rekao je on. „Više kriminala bi takođe moglo otežati spavanje i izazvati potencijalno štetna ponašanja kao što je pušenje.
„Čak i percepcija kriminala može izazvati psihološki stres, za koji smo ranije otkrili da može biti povezan sa rizikom od demencije. Druga mogućnost je da oni koji su obrazovaniji, što štiti od demencije, mogu da žive u područjima sa niskom stopom kriminala, iako mi prilagođeno ovim faktorima u našim analizama.“
Projekat je vodila dr Marina Kavuoto, sada viši naučni saradnik i klinički neuropsiholog na Nacionalnom institutu za istraživanje starenja u Melburnu, i pomoćni viši naučni saradnik na Turner institutu za mozak i mentalno zdravlje.
Istraživači su izračunali procenat zelene površine u svakom poštanskom broju i prosečnu udaljenost do najbližeg za ljude koji tamo žive. Ljudi su u proseku živeli oko 260 metara od najbliže zelene površine. Podaci o kriminalu su dobijeni od Agencije za statistiku kriminala na osnovu podataka ABS-a.
Dr Kavuoto je rekao da bi vlade mogle da pomognu u poboljšanju situacije.
„Političke intervencije različitih nivoa vlasti mogle bi da se pozabave društvenim determinantama zdravlja na nivou susedstva“, rekla je ona. „Saradnja između zdravstvenih i nezdravstvenih sektora, kao što su životna sredina, infrastruktura i stanovanje, neophodna je da bi se povećala pravična i održiva promocija zdravlja i prevencija demencije.
„Programi koji nastoje da poboljšaju faktore rizika od demencije koji se mogu promeniti treba da uzmu u obzir uticaj karakteristika susedstva. Ako bi vlade krenule da poboljšaju pristup parkovima i bezbednost na lokalnom nivou, to bi moglo da podstakne zdravije stilove života koji mogu smanjiti faktore rizika od demencije.“
Vanredni profesor Pase je rekao da se rezultati odnose na proseke stanovništva, a ne na pojedinačne ljude, tako da je potrebno više istraživanja da bi se ovi odnosi bolje razumeli.
„Gde god ljudi žive, zdravo ponašanje kao što je upravljanje krvnim pritiskom, održavanje zdrave telesne težine, ispravljanje bilo kakvog oštećenja sluha, izbegavanje pušenja, redovna fizička aktivnost, negovanje mentalnog zdravlja, izbegavanje ili lečenje dijabetesa, dobro spavanje i društvena aktivnost mogu pomoći“, on rekao.
„Pojedinci mogu da započnu sa onim faktorima koje je lakše rešiti i koje su pod njihovom kontrolom. Pojedinci takođe mogu da rade sa porodicom, prijateljima i zdravstvenim radnicima kako bi prevazišli neke od barijera, kao što je vežbanje u grupama kako bi se prevazišli problemi bezbednosti.“
