Zajednica ljudi koji žive oko vas može uticati na zajednicu mikroba koji žive u vama.
Najveći i najraznovrsniji pregled do sada je pronašao dokaze da bi sa kim živite i od koga ste odgajani mogli imati veći uticaj na vaš mikrobiom od nekih faktora životnog stila, starosti ili čak genetike.
Ako su nalazi tačni, trilioni mikroba koji naša tela zovu domom mogli bi biti zarazniji nego što smo mislili. A to bi moglo imati ozbiljne implikacije po javno zdravlje.
Društvene interakcije, zaključuju autori, mogle bi pomoći u oblikovanju zajednice mikroba pojedinca, a to bi, zauzvrat, moglo „imati ulogu u bolestima povezanim sa mikrobiomom“.
Nalazi su zasnovani na više od 9.000 uzoraka stolice i pljuvačke prikupljenih od učesnika sa poznatim međusobnim vezama. Ove zajednice su namerno uzorkovane iz 20 različitih zemalja širom sveta, ne samo iz zapadnih ili zemalja u razvoju.
Nalazi snažno sugerišu da se trilioni simbiotskih ćelija u našim telima mogu efikasno širiti između ljudskih domaćina, čak i iz kratkih susreta u javnosti.
Utvrđeno je da su sojevi bakterija koji su podeljeni među učesnicima u studiji bili „obimni“. U stvari, istraživači su identifikovali više od 10 miliona slučajeva bakterijskih sojeva koje dele majke i bebe, članovi iste kuće ili ljudi u zajednicama.
Prethodne studije su pokazale da majka pomaže u pokretanju mikrobioma svog deteta u prvih nekoliko meseci života tako što deli sa njima deo sopstvene mikroflore, obično putem vaginalnog porođaja, dojenja, razmene pljuvačke ili dodira.
Takođe je poznato da mikrobiom osobe može da varira tokom života u zavisnosti od toga šta jedu, koliko vežbaju ili sredine u kojoj žive.
Poređenja radi, prenos sa čoveka na čoveka nije tako opsežno proučavan. Rezultati tekuće revizije sugerišu da je to previd.
Kao što se očekivalo, prenos sa majke na dete je bio najznačajniji put izloženosti. U 711 slučajeva, oko 50 procenata istih bakterijskih sojeva podeljeno je između majke i deteta u prvoj godini života, a 16 procenata tih sojeva potiče od majke.
Štaviše, ova zasejana zajednica mikroorganizama još uvek se može otkriti kasno u odraslom dobu, iako u nižim procentima. Sa 30 godina, na primer, prosečna osoba u studiji je zadržala oko 14 procenata originalnih bakterijskih sojeva svoje majke. Čak iu 85. godini života, najprenosiviji sojevi majke i dalje su bili prisutni u njenom potomstvu.
Kako osoba stari, majčin mikrobni uticaj je uravnotežen drugim odnosima. Čini se da sa kim osoba živi i sa kim komunicira na dnevnoj bazi ima sve veći uticaj na sastav njenog mikrobioma.
Nakon četvrte godine, na primer, istraživači su otkrili da dete ima jednak procenat bakterijskih sojeva i od majke i od oca. Štaviše, što su identični blizanci duže živeli odvojeno, to je manje mikrobnih sojeva koje su delili u svojim crevima.
Sve u svemu, oko 12 do 32 procenta bakterijskih sojeva koji se nalaze u crevima i ustima dele se sa drugima pod istim krovom. Slični faktori načina života nisu bili dovoljni da objasne rezultate.
„U odraslom dobu, izvori naših mikrobioma su uglavnom ljudi sa kojima smo u bliskom kontaktu“, objašnjava Segata.
„Trajanje interakcija – pomislite na primer studenata ili partnera koji dele stan – je otprilike proporcionalno broju razmenjenih bakterija.
Kada su se autori okrenuli većim zajednicama, primetili su sličan, ali manji odnos.
Činilo se da je manje od procenta bakterijskih sojeva skočilo između domaćinstava u istoj ruralnoj zajednici, što ga čini relativno retkim oblikom prenošenja. Međutim, prenosivost bakterijskih vrsta u ruralnim zajednicama bila je veoma konzistentna u svim skupovima podataka.
U oko 67 procenata proučavanih zajednica, pojedinci u istom selu, ali iz različitih domaćinstava, delili su više sojeva bakterija nego sa domaćinstvima u drugim selima.
Nalazi sugerišu da čak i površne interakcije mogu uticati na mikrobiom osobe, na bolje ili na gore. Dok neki mikrobi mogu imati zdravstvene koristi, drugi mogu oslabiti mikrobiom, ostavljajući pojedince podložnim bolestima.
„Prenos mikrobioma ima važne implikacije na naše zdravlje, pošto su neke nezarazne bolesti (kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes ili rak) delimično povezane sa izmenjenim sastavom mikrobioma“, objašnjava Segata.
„Demonstracija da je ljudski mikrobiom prenosiva mogla bi sugerisati da bi neke od ovih bolesti (koje se trenutno smatraju nezaraznim) mogle, barem u određenoj meri, biti zarazne.
