Zapadnoj, industrijalizovanoj ishrani ozbiljno nedostaju vlakna, i to može suštinski promeniti način na koji naša creva probavljaju čvrste biljne materije.
Iako su voće i povrće ključni deo ljudske ishrane, naučnici tek počinju da shvataju kako naša tela razgrađuju najzastupljenije organsko jedinjenje na Zemlji: celulozu, čvrst materijal koji oblaže ćelijske zidove biljaka.
Sada, nova studija međunarodnog tima istraživača otkrila je ranije nepoznate mikrobe koji se kriju u ljudskim crevima koji su sposobni da razgrađuju celulozu.
Decenijama se pretpostavljalo da ljudsko telo ne može da razgradi celulozu kao što je to u crevima krava, konja, ovaca ili drugih sisara. Tek 2003. godine naučnici su otkrili bakterije ljudskog creva koje mogu da svare ova vlakna.
Nedavna studija se oslanjala na gene te iste bakterije da bi tražila druge slične njoj. U iscrpnoj analizi korišćeni su uzorci fekalija za testiranje crevnog mikrobioma ljudi iz različitih vremena i regiona. Nalazi sugerišu da imamo više zajedničkog sa domaćim životinjama nego što smo nekada mislili.
Naša creva, kako se ispostavilo, poseduju nekoliko vrsta mikroba koji žderu celulozu i koji su do sada izbegavali našu pažnju. Jedna vrsta je snažno povezana sa kopitarima koji žvaču, druga sa primatima, a druga sa ljudima.
Sva tri pripadaju rodu Ruminococcus – za koje se zna da već imaju predstavnike u zdravim (i nezdravim) ljudskim crevima – i poseduju gene uključene u varenje celuloze.
U uzorcima fekalija lovaca-sakupljača, ruralne populacije i drevnih ljudi koji su živeli između 1.000 i 2.000 godina, tri vrste mikroba su bile u izobilju.
Ipak, u populacijama iz modernih, industrijalizovanih društava, isti crevni mikrobi su bili „upadljivo retki“.
„Ovi nalazi zajedno impliciraju opadanje ovih vrsta u ljudskom crevu, verovatno pod uticajem prelaska na zapadnjački način života“, pišu autori studije, predvođeni mikrobiologom Sarah Morais sa Univerziteta Ben-Gurion u Negevu u Izraelu.
Moguće je, objašnjavaju istraživači, da ako su mikrobi Ruminokokusa lišeni biljnih vlakana, njihov broj u crevima se smanjuje. Strah je da ove nestale vrste na neki način doprinose lošem metaboličkom zdravlju modernih, urbanizovanih ljudi.
Ta mogućnost još uvek treba da se istraži, ali autori trenutne studije smatraju da „možda postoji potencijal za namerno ponovno uvođenje ili obogaćivanje ovih vrsta u ljudskim crevima“ putem dijetetskih suplemenata ili specijalizovanih probiotika.
Danas, neke studije sugerišu da su trenutne smernice za unos vlakana preniske u industrijalizovanim društvima i da zbog toga može da pati ljudsko zdravlje.
Inicijalno istraživanje pokazuje da suplementi celuloze, poput biljnih vlakana, mogu dovesti do višestrukih i raznovrsnih zdravstvenih koristi, uključujući promene u crevnim mikrobama, imunim odgovorima i ekspresiji gena.
Ali ovaj put istraživanja u celini je „prilično neistražen“. Dok asocijacije izgledaju obećavajuće, osnovni mehanizmi su uglavnom misterija.
Sadašnja studija je važan korak napred, jer otkriva ranije nepoznate crevne bakterije koje istorijski mogu biti važni igrači u zdravlju ljudskih creva.
Evoluciona analiza „snažno sugeriše“ da je soj bakterije Ruminokokus povezan sa ljudima prvobitno prenet na nas iz creva preživara, verovatno tokom pripitomljavanja.
Stoga je život sa životinjama mogao poboljšati našu sposobnost varenja biljaka. Otkako su se našli u našim crevima, ovi mikrobi Ruminokoka su ljudsko telo učinili svojim.
U poređenju sa vrstama Ruminokoka u crevima drugih sisara i primata koji nisu ljudi, izgleda da su se oni u nama prilagodili svom novom ekosistemu i stekli gene od susednih crevnih mikroba.
Međutim, posle hiljada godina, ovaj podvig ‘kolonizacije’ može biti ugrožen. U nekim delovima sveta, ljudska creva možda više ne predstavljaju odgovarajući dom za ove mikrobe.
Šta ovo čini našem zdravlju trenutno nije poznato.
Studija je objavljena u časopisu Science.
