Umereni nivoi fizičke aktivnosti i kondicije mogu biti povezani sa smanjenim rizikom od amiotrofične lateralne skleroze (ALS) kasnije u životu, prema novoj studiji objavljenoj u Neurologi. Međutim, studija je otkrila vezu između fizičke aktivnosti i rizika od ALS-a samo kod muškaraca, a ne kod žena.
ALS je retka, progresivna neurodegenerativna bolest koja pogađa nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini. Ljudi sa ALS-om gube sposobnost pokretanja i kontrole pokreta mišića, što često dovodi do potpune paralize i smrti. Prosečan životni vek nakon dijagnoze je dve do pet godina.
„Dijagnoza istaknutih sportista sa ALS-om u mladosti izazvala je neprijatnu ideju da bi veća fizička aktivnost mogla biti povezana sa razvojem ALS-a“, rekao je autor studije Anders Mihre Vaage, MD, iz Univerzitetske bolnice Akershus u Norveškoj. „Postoje suprotstavljeni nalazi o nivoima fizičke aktivnosti, fitnesa i rizika od ALS-a. Naša studija je otkrila da bi za muškarce, aktivniji način života mogao biti povezan sa smanjenim rizikom od ALS-a više od 30 godina kasnije.“
Za ovu studiju, istraživači su posmatrali 373.696 ljudi u Norveškoj sa prosečnom starošću od 41 godine. Praćeni su u proseku 27 godina.
Od ukupnog broja učesnika, 504 osobe su razvile ALS. Od onih koji su razvili ALS, 59% su bili muškarci.
Učesnici su svoj nivo fizičke aktivnosti za prošlu godinu bilježili u jednu od četiri kategorije: sjedilački; najmanje četiri sata nedeljno hodanja ili vožnje bicikla; najmanje četiri sata nedeljno rekreativnog sporta ili teškog baštovanstva; ili redovno učešće u napornim treninzima ili sportskim takmičenjima, nekoliko puta nedeljno. Zbog malog broja učesnika sa najvišim nivoom fizičke aktivnosti, istraživači su kombinovali treću i četvrtu kategoriju u jednu visokoaktivnu grupu.
Istraživači su otkrili da je od 41.898 muških učesnika koji su imali najviši nivo fizičke aktivnosti, 63 razvilo ALS; od 76.769 učesnika muškog pola sa srednjim nivoom fizičke aktivnosti, 131 je razvio ALS; a od 29.468 muških učesnika sa najnižim nivoom fizičke aktivnosti, 68 je razvilo ALS.
Nakon prilagođavanja za druge faktore koji bi mogli da utiču na rizik od ALS, kao što su pušenje i indeks telesne mase, istraživači su otkrili da su za muške učesnike, u poređenju sa onima sa najnižim nivoom fizičke aktivnosti, oni sa umerenim nivoom fizičke aktivnosti imali 29 % manji rizik od ALS-a i oni sa visokim nivoom fizičke aktivnosti imali su 41% manji rizik od ALS-a.
Istraživači su takođe posmatrali broj otkucaja srca u mirovanju. Muškarci u najnižoj od četiri kategorije otkucaja srca u mirovanju, što ukazuje na dobru fizičku spremnost, imali su 32% smanjen rizik od ALS-a u poređenju sa onima sa višim otkucajima srca u mirovanju.
„Naši nalazi pokazuju da za muškarce, ne samo da umereni do visoki nivoi fizičke aktivnosti i kondicije ne povećavaju rizik od ALS-a, već da može biti zaštitna od bolesti“, rekao je Mihre Vaage. „Buduće studije o povezanosti između ALS-a i vežbanja su potrebne kako bi se uzele u obzir polne razlike i viši nivoi fizičke aktivnosti profesionalnih sportista.“
Ograničenje studije je bilo to što je upitnik o fizičkoj aktivnosti popunjen samo u jednom određenom trenutku tokom studije, tako da možda nije obuhvatio nivoe vežbanja učesnika tokom skoro 30-godišnjeg perioda studije.
