Lekovi koji selektivno ubijaju stare ćelije mogu biti od koristi inače zdravim starijim ženama, ali nisu „jednostavni lek za sve“, otkrili su istraživači Klinike Mejo. Konkretno, ovi lekovi mogu koristiti samo ljudima sa velikim brojem senescentnih ćelija, prema nalazima objavljenim 2. jula u časopisu Prirodna medicina.
Stareće ćelije su ćelije koje ne funkcionišu u telu koje upadaju u stanje mirovanja. Ove ćelije, poznate i kao „zombi ćelije“, ne mogu da se dele, ali mogu izazvati hroničnu upalu i disfunkciju tkiva koja je povezana sa starenjem i hroničnim bolestima. Senolitički lekovi čiste tkiva od starih ćelija.
U 20-nedeljnom randomizovanom kontrolisanom ispitivanju faze 2, 60 zdravih žena koje su prošle menopauzu povremeno je primalo senolitičku kombinaciju sastavljenu od dasatiniba i kvercetina, koji je odobrila FDA, prirodnog proizvoda koji se nalazi u nekim namirnicama. To je prvo randomizovano kontrolisano ispitivanje intermitentnog senolitičkog tretmana kod zdravih žena u starenju, a istraživači su koristili metabolizam kostiju kao marker za efikasnost.
Istraživači su otkrili da ova kombinacija, poznata kao D+K, ima blagotvorne efekte na formiranje kostiju, ali ne smanjuje resorpciju kostiju ili razgradnju i uklanjanje koštanog tkiva. Štaviše, D+K je uglavnom koristio ljudima sa dokazima o velikom broju senescentnih ćelija. Ova grupa je imala snažnije povećanje formiranja kostiju, smanjenje resorpcije kostiju i povećanje mineralne gustine kostiju na zglobu.
„Naši nalazi se protive onome što mnogi ljudi već rade – koristeći komercijalne proizvode kao što je kvercetin ili srodna jedinjenja kao što je fisetin koja mogu pokazati neka senolitička svojstva“, kaže stariji autor Sundeep Khosla, MD, endokrinolog na klinici Mejo u Ročesteru, Minesota. „Koriste ih kao agense protiv starenja, a da ne znaju da li imaju dovoljno visok broj senescentnih ćelija da bi imali koristi, ili koja je doza ili režim doziranja potreban da bi bili efikasni, ali sigurni.“
Dr Khosla kaže da je potrebno više istraživanja da bi se bolje identifikovali ljudi koji bi mogli imati koristi od senolitičkih tretmana i da bi se razvili specifičniji i snažniji senolitički lekovi koji bi mogli pokazati efikasnost kod više ljudi. Ljudi koji su iskusili „ubrzano starenje“ – kao što su oni koji su preživeli rak nakon hemoterapije, ili oni sa progeroidnim sindromom – mogu imati povećan broj starenja ćelija.
Osim njihove primene na starenje, senolitički lekovi mogu biti korisni protiv određenih bolesti, kao što su idiopatska plućna fibroza, demencija, dijabetes, bolesti srca i druge, kaže dr Khosla. Međutim, ovi lekovi će verovatno morati da budu prilagođeni u skladu sa njihovom snagom i količinom senescentnih ćelija u obolelim tkivima.
