Nije sav holesterol isti. Dve vrste proteina ga transportuju u ćelije i iz njih.
Reč holesterol obično izaziva negativne zdravstvene konotacije. To je vrsta lipida, voštane supstance nalik masti koju prirodno proizvodi jetra i ima mnoge važne funkcije u telu: stabilizuje ćelijske membrane, podržava proizvodnju određenih hormona i neophodan je za normalan razvoj mozga.
Nije sav holesterol isti. Dve vrste proteina ga transportuju u ćelije i iz njih.
Lipoprotein niske gustine (LDL, poznat i kao „loš“ holesterol) doprinosi nagomilavanju masti u arterijama što može dovesti do srčanih bolesti i potencijalnog moždanog udara.
Lipoprotein visoke gustine (HDL, tzv. „dobar“ holesterol) vraća deo holesterola iz ćelija nazad u jetru, koja ga razlaže i izbacuje iz tela.
„O visokom nivou holesterola u krvi uvek treba razgovarati sa lekarom“, kaže dr Ulrih Laufs, šef kardiološkog odeljenja Univerzitetske bolnice u Lajpcigu.
Laufs ističe da se lečenje odnosi na osobu, a ne na nivo holesterola, pa se moraju uzeti u obzir svi drugi faktori rizika po zdravlje – poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa, problema sa bubrezima ili prekomerne težine.
Stručnjaci upozoravaju da prekomernu težinu ne treba mešati sa hiperholesterolemijom, medicinskim terminom za visok nivo holesterola u krvi.
Voće koje bi moglo da pomogne u smanjenju visokog holesterola Zdravlje 03. mar 2024 0 Zdravlje 03. mar 2024 0
„To su različiti problemi, iako se dosta preklapaju. Neki mršavi ljudi imaju visok nivo holesterola, a neki gojazni imaju nizak holesterol“, kaže Laufs i dodaje da je visok holesterol često nasledan.
Nakon razmatranja svih relevantnih faktora, donosi se odluka o propisivanju lekova za snižavanje holesterola. Najčešći su statini, koji blokiraju enzim potreban jetri za stvaranje holesterola. Uobičajeni neželjeni efekat statina je bol u mišićima.
Ali bol u mišićima nije nužno rezultat uzimanja statina, jer je „ionako uobičajen u srednjim i starim godinama“, kaže Lauf.
„Devet od 10 ljudi koji prijavljuju ovaj simptom i dalje bi osećali bol da ne uzimaju ovaj lek.“ Ali lekovi nisu jedino sredstvo za snižavanje holesterola. Dr En Flek, specijalista nutricionističke medicine, kaže da pravilne promene načina života mogu biti alternativa terapiji statinima, ili barem omogućiti uzimanje niže doze.
Pre bilo kakvog lečenja statinima, ona preporučuje individualno prilagođene promene načina života, prvenstveno u ishrani.
Jetra proizvodi oko 80 odsto holesterola u organizmu, a ostatak dolazi iz namirnica životinjskog porekla, poput jaja, mesa i putera.
Specijalista nutricionističke medicine dr Mihaela Dol upozorava da je izbegavanje svih namirnica koje sadrže holesterol neefikasno.
„Ako unosite manje holesterola u svoje telo rigoroznim poricanjem konzumacije kokošijih jaja, vaše telo će proizvoditi samo više holesterola, jer mu je potreban“, kaže Dol.
Druge promene u ishrani su korisnije. Flek kaže da bi trebalo da uključite rastvorljiva vlakna u većinu svoje ishrane, koja vezuju velike količine holesterola u crevima, smanjujući njegovu apsorpciju u krvotok.
Utvrđeno je da beta-glukan, glavna komponenta rastvorljivih vlakana u ovsenim mekinjama, snižava nivo holesterola.
Dijetetičari su izračunali da je potrebno pojesti oko 40 grama ovsene kaše pre nego što se primeti pozitivan efekat.
Flek takođe preporučuje povećan unos omega-3 masnih kiselina. Masne ribe i ulje algi su posebno bogate omega-3 masnim kiselinama EPA i DHA, koje su posebno korisne za zdravlje.
On dodaje da je važno i unositi što manje transmasnih kiselina, pa je bolje koristiti maslinovo ili repičino ulje umesto suncokretovog ili kukuruznog.
Kao opšte pravilo, dobra je ideja da se „približite“ mediteranskoj ishrani, odnosno povrću, voću, začinskom bilju, orašastim plodovima, semenkama, mahunarkama, integralnim žitaricama i maslinovom ulju, uz umerene količine morskih plodova, živine, jaja i mlečni proizvodi. Crveno meso se konzumira samo povremeno.
Ključno je da održite dnevni unos kalorija na približno onom broju kalorija koje sagorevate, kaže Laufs i savetuje da „ne pušite“ i „budite fizički aktivni“.
Nikad nije kasno za ove promene u načinu života. Čak i ako imate više od 70 godina, prelazak na zdravu biljnu ishranu i češće vežbanje mogu imati mnoge prednosti, napominje Dol. Ona dodaje da je sigurna da bi se mnogi ljudi osećali mnogo bolje kada bi više vežbali, pazili na ishranu i gubili višak kilograma, nego da uzmaju lekove.
Ali ako se povišeni nivo holesterola ne smanji uprkos svim naporima koje ste uložili, vreme je da preispitate svoju strategiju, ojačate je ili, u konsultaciji sa lekarom, pribegnete lekovima.
