Istraživanje je obuhvatilo 3.222 adolescenta uzrasta od 9 do 14 godina, podeljenih u tri grupe prema navikama spavanja. Grupa sa najgorim navikama spavala je u proseku 7 sati i 10 minuta, dok su oni sa najboljim navikama spavali 7 sati i 25 minuta. Iako nije bilo značajnih razlika u akademskom uspehu, bolje spavanje je rezultiralo višim rezultatima na kognitivnim testovima.
Barbara Sahakian, klinička neuropsihološkinja sa Univerziteta u Kembridžu, ističe da su razlike u strukturi i aktivnosti mozga bile primetne, uprkos malim razlikama u količini sna. Grupa koja je spavala najduže imala je najveći volumen mozga i najbolju povezanost u mozgu.
U istraživanju je primećeno da 39 procenata mladih spada u grupu sa najlošijim navikama spavanja. Srednju grupu činilo je 24 procenta, dok je 37 procenata učesnika imalo najbolje navike.
Iako istraživanje ne dokazuje uzročnost između kvaliteta sna i funkcije mozga, rezultati doprinose razumevanju važnosti sna za mlade. Psiholog King Ma sa Univerziteta Fudan naglašava da mnoge studije podržavaju ideju da bolji san može poboljšati kognitivne performanse.
Sahakian dodaje da je redovno dobar san ključan za pravilno funkcionisanje, posebno u adolescenciji. Istraživanje podseća tinejdžere i roditelje na važnost smanjenja vremena provedenog na mobilnim uređajima kako bi se poboljšao kvalitet sna.
