Kronova bolest je iscrpljujuća inflamatorna bolest creva (IBD) za koju ne postoji lek, iako se donekle može lečiti. Sada nova studija pokazuje kako se Kronova bolest može uočiti mnogo ranije – što potencijalno otvara više mogućnosti lečenja.
Istraživači sa Instituta Frensis Krik u Velikoj Britaniji i Univerziteta Alborg u Danskoj pregledali su deceniju rezultata testova oko 20.000 pacijenata sa IBD, zabeleženih pre nego što je dijagnoza postavljena.
Oni su tražili male promene u 17 različitih biomarkera u telu, uključujući markere za upalu i nivoe minerala kao što je gvožđe.
Kako je analiziran tako veliki skup podataka, tim je uspeo da uoči male varijacije koje bi inače bile propuštene: promene koje su počele nekih osam godina pre dijagnoze Kronove bolesti i tri godine pre dijagnoze za ulcerozni kolitis, drugu vrstu IBD-a. .
Dok istraživači kažu da ovi biomarkeri imaju samo „skromnu“ sposobnost da predvide razvoj inflamatornih bolesti creva kao što je Kronova, to pokazuje koliko rano ove bolesti mogu da počnu da prave promene u telu – i predstavlja značajan korak ka testovima za ranije i preciznije dijagnoza.
„Naše istraživanje pokazuje da je oštećenje creva koje vidimo na mestu dijagnoze samo vrh ledenog brega“, kaže imunolog Džejms Li sa Instituta Frensis Krik.
„Toliko promena se suptilno dešava u telu pre nego što se bolest uhvati. Ovo ima ogromne implikacije na prevenciju jer naglašava da postoji prozor mogućnosti za lečenje.“
Dalja istraživanja bi mogla da ispitaju da li su rani tretmani ili preventivne mere dovoljni da se smanji uticaj IBD-a, ili čak da se zaustavi njegov razvoj u potpunosti. Mnogo testova i tretmana može se primeniti u periodu od osam godina.
Ova stanja pogađaju milione ljudi širom sveta, često mlađe ljude, a broj slučajeva je u porastu. Iako se dugo sumnjalo da postoji pretklinička faza za ove probleme, nije bilo mnogo čvrstih dokaza za to – i sada se čini da ova faza traje duže nego što je iko mislio.
Osim što razumeju više o tome kako lečiti Kronovu i druge slične bolesti, naučnici nastavljaju da rade na otkrivanju kako tačno ona počinje. Ovo je još jedna oblast u kojoj bi novo istraživanje moglo biti od vitalnog značaja.
„Toliko mladih ljudi je pogođeno IBD“, kaže molekularni naučnik Mari Vestergaard sa Univerziteta Alborg. „Njihovi životi, nade i težnje za budućnost su okrenuti naglavačke dijagnozom i pokušajem da žive sa hroničnom bolešću.“
„Srećan sam što bi naše istraživanje moglo pomoći da se predvidi ko bi potencijalno mogao da pati od IBD-a i tako ranije započelo lečenje što bi u velikoj meri poboljšalo njihov kvalitet života.“
