Prema najnovijim podacima Nacionalne zdravstvene službe (NHS) u Engleskoj, oko 20,3% dece i mladih u uzrastu od osam do 16 godina imalo je verovatan mentalni poremećaj u 2023. godini. Ovo predstavlja značajan porast u odnosu na 2017. godinu, kada je 12,5% dece imalo slične probleme.
Podaci iz dobrotvorne organizacije The Sutton Trust pokazuju da su devojčice sklonije mentalnim poremećajima u poređenju sa dečacima, uključujući psihički stres, samopovređivanje i pokušaje samoubistva. Pored toga, istraživanje organizacije Just Like Us ističe da LGBT+ mladi ljudi, posebno crni LGBT+ pojedinci, suočavaju se sa višim rizikom od mentalnih problema, pri čemu 89% crnih LGBT+ mladih razmišlja o samoubistvu.
Nedavni izveštaj Komisije za psihijatriju Lancet o mentalnom zdravlju mladih globalno potvrđuje da je mentalno zdravlje mladih širom sveta u opadanju. Ključni uzroci uključuju društvene medije, zabrinutost zbog klimatskih promena, nesigurnost u vezi sa hranom, stanovanjem i zapošljavanjem, kao i međugeneracijsko siromaštvo.
Škole se suočavaju sa velikim izazovima u odgovoru na ovo pogoršanje mentalnog zdravlja. Prema godišnjem izveštaju Ofsted-a za 2023. godinu, mnoge škole koriste vanredne rasporede za decu koja izostaju zbog mentalnog zdravlja, dok čekaju kliničku procenu. Kašnjenje u pristupu specijalističkim službama dovodi do toga da deca ne dobijaju pomoć na vreme, a potrebe u školama se stalno povećavaju.
Prethodna vlada je pokušala da poboljša situaciju financiranjem obrazovanja praktičara mentalnog zdravlja u školama. Međutim, istraživanja pokazuju da samo trećina škola koristi ovu uslugu, a ponuđena pomoć možda nije adekvatna za sve mlade ljude.
Laburistička vlada planira da iskoristi sredstva prikupljena ukidanjem oslobođenja od PDV-a za privatne škole kako bi obezbedila pristup specijalističkoj podršci za mentalno zdravlje u svim školama. Ovo će zahtevati povećanje broja obučavača i dodatna sredstva za obuku novih praktičara.
Potrebna su hitna ulaganja u službe za mentalno zdravlje dece i adolescenata kako bi se smanjilo vreme čekanja na pomoć. Škole ne mogu same da rešavaju sve probleme mentalnog zdravlja i potrebno je osloniti se na podršku spoljnih stručnjaka. Takođe, pregled nastavnog plana i programa treba da razmotri kako školski kurikulum i sistem ocenjivanja mogu bolje podržati mentalno zdravlje dece, s obzirom na to da ispiti često izazivaju stres.
U svom pismu obrazovnoj radnoj snazi, sekretarka za obrazovanje Bridžit Filipson priznala je izazove u vezi sa uslugama mentalnog zdravlja i posebne obrazovne potrebe. Obećala je da će se fokusirati na obrazovanje u ranom uzrastu i obnoviti odnose između vlade i obrazovnog sektora.
Vlada je takođe najavila planove za uvođenje zakona o dobrobiti dece, kako bi se osiguralo da su deca bezbedna i zdrava. Ova inicijativa treba da dovede do opipljivih promena u životima mladih.
Preporučuje se hitan razvoj centara za mentalno zdravlje u zajednici, koji bi omogućili pristup uslugama bez zakazivanja. Takođe je važno razviti podršku za porodice kako bi se pomoglo roditeljima da bolje upravljaju svojim mentalnim zdravljem i razumeju značaj pozitivnih interakcija sa decom. Sistemska pitanja poput klimatskih promena i siromaštva takođe zahtevaju pažnju, jer su često uzroci lošeg mentalnog zdravlja.
