Obećavajuća nova istraživanja sugerišu da bi ukupno samo 4,5 minuta energične aktivnosti koja vas tera da ubrzano dišete tokom svakodnevnih zadataka moglo da smanji rizik od nekih karcinoma i do 32%.
Studija objavljena u JAMA Oncologija i koju vodi Univerzitet u Sidneju, Australija, koristila je podatke sa uređaja koji se mogu nositi da bi pratila dnevnu aktivnost preko 22.000 „ne-vežbača“. Istraživači su zatim pratili kliničke zdravstvene kartone grupe skoro sedam godina kako bi pratili rak.
Samo četiri do pet minuta snažne fizičke aktivnosti povremenog načina života ili „VILPA“ bilo je povezano sa znatno nižim rizikom od raka u poređenju sa onima koji nisu uzimali VILPA.
Snažna povremena fizička aktivnost ili skraćeno VILPA, skovali su istraživači iz Centra Charles Perkins Univerziteta u Sidneju kako bi opisali veoma kratke navale aktivnosti – oko jedan minut svaki – koje radimo sa guštom svakog dana. Ovo uključuje aktivnosti kao što su energični kućni poslovi, nošenje teških kupovina po prodavnici, navale snažnog hodanja ili igranje energičnih igrica sa decom.
„VILPA je pomalo kao da primenjujete principe intervalnog treninga visokog intenziteta (HIIT) na vaš svakodnevni život“, rekao je glavni autor profesor Emmanuel Stamatakis iz Centra Charles Perkins.
On je rekao da su odrasli koji ne vežbaju izloženi povećanom riziku od razvoja određenih karcinoma poput dojke, endometrijuma ili debelog creva, ali donedavno se nije mogao izmeriti uticaj manje strukturiranih oblika snažne fizičke aktivnosti.
„Znamo da većina ljudi srednjih godina ne vežba redovno što ih dovodi do povećanog rizika od raka, ali samo zahvaljujući pojavljivanju nosive tehnologije kao što su uređaji za praćenje aktivnosti, možemo da sagledamo uticaj kratkih rafala slučajne fizičke aktivnosti. urađeno kao deo svakodnevnog života“, rekao je prvi autor profesor Stamatakis.
„Zanimljivo je videti da je povećanje intenziteta dnevnih zadataka za samo četiri do pet minuta dnevno, koji se obavljaju u kratkim naletima od oko jednog minuta svaki, povezano sa ukupnim smanjenjem rizika od raka za do 18%, i do 32% za tipove raka koji su povezani sa fizičkom aktivnošću.“
Studija je posmatračka, što znači da nije dizajnirana da direktno istražuje uzrok i posledicu. Međutim, istraživači kažu da vide snažnu vezu i pozivaju se na prethodna ispitivanja u ranoj fazi koja pokazuju da povremena snažna fizička aktivnost dovodi do brzog poboljšanja kardio-respiratorne kondicije, što može pružiti moguće biološko objašnjenje za smanjeni rizik od raka. Drugi mogući doprinosi uključuju ulogu fizičke aktivnosti u poboljšanju insulinske osetljivosti i hronične upale.
„Moramo dalje da istražimo ovu vezu kroz snažna ispitivanja, ali se čini da VILPA može biti obećavajuća besplatna preporuka za smanjenje rizika od raka kod ljudi koji smatraju da je strukturirana vežba teška ili neprivlačna“, kaže profesor Stamatakis.
Međunarodni istraživački tim uključuje istraživače sa Univerziteta u Sidneju (Australija), Univerzitetskog koledža u Londonu (Velika Britanija), Medicinskog fakulteta Harvard (SAD), Univerziteta u Kalgariju (Kanada), Univerziteta Mastriht (Holandija), Nacionalnog istraživačkog centra za radno okruženje (Danska), Univerzitet Istočne Anglije (Velika Britanija), Norveški univerzitet nauke i tehnologije (Norveška), Univerzitet Loughborough (Velika Britanija) i Univerzitet Adger (Norveška).
U uzorku studije od 22.398 ljudi prosečne starosti od 62 godine koji nisu vežbali u slobodno vreme, istraživači su otkrili:
Sadašnja studija je analizirala uticaj VILPA na ukupnu incidencu raka, kao i za 13 mesta raka povezanih sa fizičkom aktivnošću; to uključuje jetru, pluća, bubrege, kardiju želuca (vrsta raka želuca), endometrijum, mijeloidnu leukemiju, mijelom, kolorektalnu, glavu i vrat, bešiku, dojke i adenokarcinom jednjaka (rak jednjaka).
Istraživači su koristili podatke iz UK Biobank Accelerometrija Sub studije i uključili su samo one koji su identifikovani kao „ne-vežbači“ – što znači da su sami prijavili da ne vežbaju slobodno vreme i da nemaju redovne rekreativne šetnje.
Oni su isključili učesnike studije koji bi mogli da iskrive rezultate, uključujući i zbog prethodne dijagnoze raka ili dijagnoze u roku od godinu dana od upisa. Drugi uticaji kao što su starost, pušački status, BMI, kardiovaskularne bolesti, san, ishrana i nasledni rizik od raka su takođe uzeti u obzir.
VILPA je procenjena na osnovu nivoa aktivnosti učesnika izmerenih akcelerometrima na zglobu koji su se nosili tokom sedam dana na početku studije. Ovo je u skladu sa drugim studijama koje se mogu nositi jer nivoi fizičke aktivnosti ostaju relativno stabilni na nivou populacije tokom odraslog doba.
Novi slučajevi karcinoma su zabeleženi putem registara raka, i hospitalizacije ili smrti koje se mogu pripisati raku.
„Upravo počinjemo da naziremo potencijal nosive tehnologije za praćenje fizičke aktivnosti i razumemo kako neistraženi aspekti naših života utiču na naše dugoročno zdravlje – potencijalni uticaj na prevenciju raka i niz drugih zdravstvenih ishoda je ogroman“, rekao je prof. Stamatakis.
