Dobro zdravlje zavisi od zdrave ishrane i dovoljno vežbanja i sna. Postoje jasne asocijacije između ovih komponenti; na primer, dobra ishrana obezbeđuje energiju za vežbanje, a mnogi ljudi navode da je dovoljno vežbanja važno za njihovu sposobnost da dovoljno spavaju. Dakle, kako ishrana može uticati na san?
Nova studija razmatra vezu između unosa voća i povrća i trajanja sna. Istraživanje tima sa finskog Univerziteta u Helsinkiju, Nacionalnog instituta za zdravlje i dobrobit i Univerziteta primenjenih nauka Turku objavljeno je u Frontiers in Nutrition.
Spavanje daje našim telima priliku da se odmore i oporave od budne aktivnosti. Naša srca, krvni sudovi, mišići, ćelije, imuni sistem, kognitivne sposobnosti i sposobnosti pamćenja zavise od redovnog, zdravog sna za optimalno funkcionisanje, a studija iz 2019. sugeriše da je san važan za popravku oštećenja DNK do kojih dolazi tokom budnosti.
Miran san se odvija u 3-5 noćnih ciklusa, od kojih svaki u proseku traje 90-120 minuta. Tokom svakog ciklusa počinjemo sa fazom spavanja bez brzih pokreta očiju (REM), a zatim prelazimo kroz dva sve dublja perioda ne-REM sna pre nego što se povučemo iz njih. Naš ne-REM san postaje sve lakši i lakši dok ne dostignemo REM fazu, nakon čega počinje novi ciklus ili se budimo. Odrasli treba da imaju za cilj da spavaju od 7 do 9 sati po noći.
Međutim, nedavne studije pokazuju da su nesanica i kraće trajanje sna sve češći među odraslima. Zbog faktora kao što su stres, konzumacija brze hrane i sedentarni način života, nedostatak sna se pojavljuje kao problem javnog zdravlja, povezan sa kardiovaskularnim bolestima, smanjenom kognitivnom sposobnošću i povećanjem smrtnosti od svih uzroka.
U ovoj novoj studiji, istraživači su želeli da istraže kako trajanje sna može uticati na potrošnju voća i povrća, i obrnuto. Oni su takođe istraživali ulogu koju pojedinačni hronotipovi (preference vremena aktivnosti, kao što su jutro ili veče) mogu igrati u izboru ishrane i trajanju sna.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da ljudi konzumiraju najmanje 400 g voća i povrća dnevno, dok najnoviji savet Nordijskog saveta ministara preporučuje veći unos, podstičući između 500 g i 800 g „povrća, voća i bobica, pri čemu polovina potrošnje dolazi od povrća“.
Međutim, studije pokazuju da odrasli u mnogim zemljama ne ispunjavaju minimalni unos. Prema novom istraživanju, samo 14% Finaca i 22% Finkinja konzumira preporučeni dnevni minimum od 500 g bobičastog voća, voća i povrća.
Istraživački tim je ispitao detalje iz Nacionalne studije Finsko zdravlje 2017. Ukupno 5.043 odrasle osobe, starosti 18 i više godina (55,9% žena; srednja starost = 55 [SD 16,0]), dostavilo je detaljne odgovore na upitnik od 134 stavke o sastavu i učestalosti njihovog uobičajenog dnevnog unosa hrane u poslednjih 12 mesecima, i prijavili su njihove hronotipove (sklonost spavanju u određeno doba dana) i tipično trajanje sna u periodu od 24 sata.
Iz ovih odgovora proizašle su tri kategorije trajanja sna: kratko (manje od 7 sati dnevno; 21%), normalno (7–9 sati dnevno; 76,1%) i dugo (9+ sati dnevno; 2,9%). Oni koji su kratko spavali imali su prosečno trajanje sna od 6 sati; za normalne spavače srednje trajanje je bilo 7,7 sati, a za one koji dugo spavaju srednje trajanje je bilo 10,1 sat. Većina učesnika (61,7%) sebe je kategorisala kao srednje hronotipove, dok je 22,4% navelo da su jutarnji, a 15,9% kao večernji tipovi.
Istraživači su uključili hronotipove kao kovarijatu studije, napominjući da ih mnoge studije nisu uključile kao potencijalne zbunjujuće. Međutim, neka istraživanja pokazuju da mogu uticati na ponašanje u ishrani. Istraživači navode: „Studije su pokazale da su večernji hronotipovi često povezani sa nezdravim ponašanjem u ishrani, uključujući sklonost ka navikama u ishrani u vezi sa gojaznošću.
Među značajnim rezultatima, normalni ljudi koji spavaju pokazali su veći unos voća i povrća u svim podgrupama voća i povrća i od onih koji spavaju na kratko i dugo. Međutim, unos različitih vrsta voća i povrća dao je različite rezultate.
Istraživanje objašnjava: „U podgrupi povrća, primećene su značajne razlike u potrošnji zelenog lisnatog povrća, korjenastog povrća i voćnog povrća (npr. paradajz, krastavci), između normalnih i kratkospavanih.
„Slično, za normalne u odnosu na dugo spavače, značajne razlike su ponovo zabeležene za zeleno lisnato povrće i voćno povrće. Međutim, drugo sveže i konzervisano povrće kao što su kupus, pečurke, luk, grašak i pasulj nisu pokazali značajne razlike.
„U podgrupama voća, primećena je značajna srednja razlika u potrošnji bobičastog i drugog svežeg i konzerviranog voća između normalnih i kratkih spavača. Suprotno tome, za normalne naspram dugih spavača, jedina značajna razlika je primećena u potrošnji jabuka. “
Istraživači su takođe primetili da kategorije trajanja sna mogu u manjoj meri da ukažu na očekivane nivoe unosa voća i povrća. Ovo je u skladu sa rezultatima studije iz 2023. u Međunarodnom časopisu za bihevioralnu ishranu i fizičku aktivnost koja je otkrila smanjeni unos voća i povrća među adolescentima na dan nakon noći kratkog sna.
Ova nova studija je takođe otkrila da hronotipovi igraju minimalnu ulogu u vezi između unosa voća i povrća i trajanja sna. Studija iz 2023. nije pronašla vezu između unosa voća i povrća i hronotipova.
Istraživači primećuju da je sveukupno smanjeni unos određenog voća i povrća povezan sa dugim i kratkim trajanjem sna. Oni preporučuju konkretniji rad u ovoj oblasti za bolji uvid.
„Ciljane intervencije koje se fokusiraju na podgrupe [voća i povrća] sa izraženim asocijacijama, kao što su zeleno lisnato povrće i voćno povrće, mogu dovesti do uticajne promene ponašanja. Potrebna su dodatna istraživanja, posebno longitudinalne studije da bi se bolje razumele ove asocijacije i njihovo javno zdravlje. implikacije, posebno u regionima sa sličnim strukturama stanovništva i načinima ishrane kao u Finskoj“, zaključuju oni.
