Pokazalo se da je demenciju veoma teško lečiti lekovima, ali možda se u našoj ishrani već kriju tajni sastojci koji jačaju mozak.
Studija na više od 50.000 učesnika u UK Biobank je otkrila da ljudi koji svaki dan jedu šaku orašastih plodova mogu smanjiti rizik od demencije svih uzroka.
U poređenju sa ljudima starijim od 60 godina koji ne jedu orašaste plodove, oni koji su izjavili da konzumiraju do 30 grama orašastih plodova dnevno imali su 16 odsto manji rizik od razvoja demencije u godinama koje dolaze.
Ako su se orasi konzumirali neslani, taj broj je skočio na 17 odsto. Nije bilo važno da li su orasi oljušteni, sušeni, pečeni ili oguljeni.
To zvuči kao dobra vest, ali postoji nekoliko upozorenja. Ovi rezultati su pronađeni samo kod onih koji se ne smatraju gojaznim, koji normalno spavaju i koji ne puše duvan ili svakodnevno piju alkohol.
Nisu pronađene značajne veze kada su u obzir uzeti samo muškarci iz svih starosnih grupa, ili kod onih koji su prijavili druge faktore rizika, poput slabosti mišića ili osećaja usamljenosti.
„Buduće dugoročne studije praćenja, i opservacione i kliničke studije, trebalo bi da procene efikasnost konzumiranja orašastih plodova kao strategije za prevenciju demencije kod odraslih“, pišu istraživači sa Univerziteta Kastilja-La Manča u Španiji.
Ovo nije prvi put da se orasi povezuju sa zdravljem mozga. Orašasti plodovi su energetski guste namirnice koje su bogate antiinflamatornim i antioksidativnim hranljivim materijama i jedinjenjima.
Naučnici su stoga pretpostavili da bi svojstva orašastih plodova mogla imati koristi za zdravlje mozga, a neke epidemiološke studije svakako sugerišu da bi to mogao biti slučaj.
U 12-nedeljnom randomizovanom kontrolisanom ispitivanju, istraživači su otkrili da šaka dnevnog kikirikija poboljšava kratkoročno pamćenje i verbalnu tečnost kod zdravih odraslih osoba srednjih godina koji su imali višak kilograma.
Međutim, nekoliko drugih kliničkih ispitivanja nije pronašlo takve prednosti.
Da bi razjasnili nejasne rezultate, zdravstveni istraživač Bruno Bizzozero-Peroni i njegove kolege u Kastilja-La Manča su privukli kohortu iz UK Biobanke, upisanu između 2007. i 2012. godine.
Učesnici su praćeni u proseku 7 godina. Tokom studije, stopa demencije svih uzroka bila je 2,8 procenata. Oni koji su rekli da jedu 30 grama orašastih plodova dnevno (ekvivalentno otprilike šačici) manje su verovatno bili u toj kategoriji rizika.
Razlozi za to udruženje su nejasni. U ovom trenutku nije jasno šta dovodi do različitih oblika demencije, a kamoli šta je u stanju da ih spreči i zašto.
„Do danas je farmakološki tretman demencije pokazao samo skromne korisne efekte, posebno u smislu sprečavanja progresije bolesti“, pišu Bizzozero-Peroni i njegove kolege.
Ipak, novi dokazi sugerišu da se čak 40 procenata slučajeva demencije može sprečiti ili čak odložiti modifikacijom određenih faktora rizika u načinu života, kao što su pušenje, pijenje alkohola, vežbanje ili društvena izolacija.
Čini se da je dijeta ključni igrač. U prošlosti, nekoliko sistematskih pregleda je otkrilo da su zdrave dijete, poput mediteranske ishrane, povezane sa smanjenim rizikom od demencije. U međuvremenu, zapadnjačka dijeta, koja ima visok sadržaj zasićenih masti, šećera i soli, izgleda kao faktor rizika za demenciju.
Nedavno istraživanje na 60.000 Britanaca pokazalo je da pridržavanje mediteranske dijete smanjuje rizik od demencije za čak 23 odsto.
Dalja istraživanja su otkrila da maslinovo ulje, osnovno sredstvo mediteranskog načina života, može posebno smanjiti rizik od smrti uzrokovane demencijom za 28 procenata.
To su zaista obećavajući brojevi koje treba dalje proučavati, posebno zato što je samo četvrtina kohorte biobanke u Velikoj Britaniji izjavila da redovno jede orašaste plodove.
Studija je objavljena u GeroScience.
