Crveno meso je značajan deo ishrane ljudi širom sveta još od davnih vremena, pružajući dragocen izvor proteina, vitamina poput vitamina B, i minerala kao što su gvožđe i cink. Iako je dugo bilo poznato da je crveno meso povezano sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, raka i prerane smrti, nedavna istraživanja su istakla i vezu između konzumiranja crvenog mesa i dijabetesa tipa 2.
Studija objavljena u časopisu The Lancet u septembru 2024. godine analizirala je podatke iz 20 zemalja, uključujući Ameriku, Mediteran, Evropu, jugoistočnu Aziju i zapadni Pacifik, obuhvatajući gotovo 2 miliona ispitanika. Rezultati su pokazali da prekomerna konzumacija neprerađenog i prerađenog crvenog mesa može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Osim toga, istraživači su identifikovali povezanost između konzumiranja živine i pojave dijabetesa tipa 2, mada je ova veza bila manje izražena i varirala je među različitim populacijama. Dijabetes tipa 2, koji predstavlja značajan javnozdravstveni problem globalno, nastaje kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ne može efikasno koristiti insulin.
Mehanizmi koji povezuju unos crvenog mesa sa dijabetesom tipa 2 još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni, ali se pretpostavlja da visok sadržaj zasićenih masti i nizak sadržaj polinezasićenih masti u crvenom mesu može negativno uticati na osetljivost na insulin. Studije su takođe ukazale na to da visok unos proteina životinjskog porekla može povećati rizik od dijabetesa tipa 2, što se pripisuje visokom nivou aminokiselina razgranatog lanca (BCAA) prisutnih u životinjskim proteinima.
Pored toga, drugi potencijalni mehanizmi koji se dovode u vezu sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2 uključuju uticaj mikrobiote creva, odnosno mikroorganizama prisutnih u crevima. Metabolizam holina i L-karnitina, nutrijenata prisutnih u crvenom mesu, dovodi do stvaranja trimetilamina, čija povećana koncentracija može biti povezana sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2.
Način pripreme mesa takođe može imati uticaj na zdravlje, s obzirom da visoke temperature tokom pečenja ili grilovanja mogu dovesti do stvaranja štetnih jedinjenja poznatih kao „krajnji proizvodi napredne glikacije“, koji mogu izazvati oksidativni stres, inflamaciju i insulinsku rezistenciju.
Iako crveno meso predstavlja značajan izvor gvožđa, pojedine studije su sugerisale da dugotrajni unos gvožđa, posebno hem gvožđa prisutnog u životinjskim proizvodima, može povećati rizik od dijabetesa tipa 2. Globalna potrošnja mesa je u porastu poslednjih decenija, sa preporukama u mnogim zemljama da se ograniči unos crvenog mesa na 70g dnevno, uz izbegavanje prerade mesa.
U periodima kao što su zimski praznici, kada se konzumacija crvenog mesa obično povećava, preporučuje se razmatranje smanjenja unosa crvenog mesa putem manjih porcija, izbora dana bez mesa u nedelji ili zamene crvenog mesa drugim izvorima proteina poput piletine, ribe ili mahunarki. Osim toga, preporučuje se zdravije pripremanje mesa putem kuvanja, dinstanja ili kuvanja na pari, umesto pečenja ili grilovanja.
