Studija u kojoj je učestvovalo 800 dece pokazuje da su uključivanje šećera u njihovu ishranu i rani prekid dojenja glavni faktori koji doprinose pojavi zubnog karijesa do druge godine.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje isključivo dojenje prvih šest meseci života, nakon čega sledi čvrsta hrana zajedno sa kontinuiranim dojenjem na zahtev do 2 godine ili kasnije. Takođe se savetuje da se bebama ne daje šećer pre 2 godine.
Studija je bila deo Tematskog projekta pod nazivom „MINA studija: Zdravlje majke i deteta u Akru: kohorta rođenja u zapadnoj brazilskoj Amazoniji“, koji prati decu rođenu 2015-16. u Kruzeiro do Sulu, država Akre, Brazil.
„Neke prethodne studije su ukazivale na povezanost između produženog dojenja [12 meseci ili više] i pojave zubnog karijesa, ali bez pravilnog uzimanja u obzir uloge ranog unosa šećera kod ove dece. Naše istraživanje je otkrilo povećan rizik od karijesa kod ove dece. kontekst produženog dojenja u korelaciji sa potrošnjom šećera“, rekla je Marli Augusto Cardoso, glavni istraživač projekta. Cardoso je profesor na Školi javnog zdravlja Univerziteta u Sao Paulu (FSP-USP).
„Rezultati potvrđuju nalaze prethodnih istraživanja o ulozi slobodnog šećera u nastanku zubnog karijesa. Sama laktoza u majčinom mleku ne uzrokuje problem. Praktično sva deca obuhvaćena našom studijom bila su izložena slobodnom šećeru u ranom uzrastu“, rekla je Dženi Abanto, prva autorka članka. Studija je sprovedena tokom njene postdoktorske stipendije na Odeljenju za epidemiologiju FSP-USP. Trenutno je profesor na Stomatološkoj školi Sao Leopoldo Mandić u Sao Paulu.
Zubni karijes je pronađen kod 22,8% od 800 praćene dece. Izolirano, ova proporcija znači da su deca koja su dojena duže od 24 meseca imala veći rizik od dece koja su dojena 12 meseci ili manje. Međutim, incidencija zubnog karijesa je opala u skladu sa padom potrošnje šećera u prvom.
„Uočili smo da dojenje tokom 24 meseca smanjuje potrošnju ultra-prerađene hrane ili hrane sa dodatkom šećera, delujući kao faktor zaštite od karijesa“, rekao je Kardozo.
Informacije o potrošnji hrane dobijene su iz intervjua u kojima su majke ili staratelji opisivali šta su bebe jele u prethodna 24 sata. Zabeležena je i količina šećera koja se dodaje raznim vrstama hrane i pića, kao što su, na primer, čaj, sok, mleko i paprika.
Samo 2,8% nikada nije konzumiralo šećer pre drugog rođendana, a 66,7% je konzumiralo hranu sa dodatkom šećera više od pet puta dnevno. Samo 7,6% nije konzumiralo nikakav dodatni šećer u prvoj godini života.
Učestalost zubnog karijesa varira u zavisnosti od prihoda domaćinstva, stepena obrazovanja i boje kože majke ili negovatelja. Najveći je bio kod dece crnkinji u porodicama sa niskim primanjima i sa manje škole.
Velika potrošnja šećera dovodi do stvaranja kariogenog zubnog biofilma, poznatog kao bakterijski plak. Majčino mleko je modifikovano plakom i doprinosi demineralizaciji zubne gleđi, ali konzumiranje šećera pokreće ovaj proces. Učestalost izlaganja plaka majčinom mleku je verovatno glavni faktor u povećanom riziku od karijesa uočenog kod dojene dece starije od 12 meseci.
„Čak i ako su zahvaćeni zubi mlečni ili mlečni, navike u ishrani kao što je konzumiranje velikih količina šećera u detinjstvu imaju tendenciju da postanu trajne i predstavljaju rizik od razvoja karijesa kasnije u životu. Druge studije su takođe pokazale da karijes zuba u detinjstvu obično znači imati ih iu adolescenciji“, rekao je Abanto, koji je takođe profesor na Međunarodnom univerzitetu Katalonije (UIC Barselona) u Španiji.
Navike u ishrani su ukorenjene u detinjstvu, dodala je, a hrana na koju se bebe naviknu utiču na njihove doživotne sklonosti. Ovo je još jedan razlog više da izbegavate konzumaciju šećera u prva 24 meseca bebinog života.
SZO, brazilsko ministarstvo zdravlja i brazilsko društvo pedijatara trenutno obeshrabruju čak i 100% voćni sok u prvih 12 meseci. Možda ne sadrži dodatni šećer, ali prirodni šećer u voću se odvaja od vlakana kada se drobi, a ovaj slobodni šećer ima slične efekte kao saharoza iz šećerne trske, na primer. Međutim, smernice SZO ne obeshrabruju konzumaciju celog svežeg voća i povrća kod dece.
„SZO preporučuje isključivo dojenje prvih šest meseci i zagovara nastavak dojenja na zahtev do druge godine, uvođenje voća i druge čvrste hrane od šest meseci. Takođe savetuje da se ne doda šećer do druge godine“, rekao je Kardozo.
Članak koji izveštava o rezultatima objavljen je u časopisu Community Dentistry and Oral Epidemiology.
