Dodavanje ribe u repertoar hrane za mališane može pomoći u zaštiti od kašnjenja u neurorazvoju, prema istraživačima sa Medicinskog fakulteta Penn State. Tim je proučavao 142 dece od rođenja do starosti od 18 meseci i otkrio da je konzumiranje ribe najmanje jednom nedeljno povezano sa smanjenim rizikom od kašnjenja u neurorazvoju. Intrigantno je da je pozitivan uticaj konzumiranja ribe na neurorazvoj pojačan mikrobiomom deteta.
Istraživanje, koje je pokazalo da ova asocijacija i dalje postoji zbog društvenih i ekoloških razmatranja, objavljeno je u časopisu Mikroorganizmi.
„Dok su neki neurorazvojni uslovi povezani sa genetikom, novi dokazi sugerišu da faktori životne sredine i društvene determinante zdravlja mogu da stupaju u interakciju sa genima kako bi uticali na neurorazvoj“, rekla je prva autorka Terrah Keck-Kester, docentka pedijatrije na Penn State-u. „Naši nalazi sugerišu da ishrana, posebno konzumacija ribe, može biti jedan od faktora koji može uticati na neurorazvojne ishode.“
Tim je procenio ishranu 142 novorođenčadi u dobi od 6 i 12 meseci koristeći Anketu o praksi hranjenja odojčadi II, standardizovani upitnik koji su razvili Uprava za hranu i lekove i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti. Istraživači su takođe sakupili uzorke pljuvačke od beba u dobi od 6 meseci i izmerili nivoe aktivnosti različitih bakterija u uzorcima.
„Odabrali smo pljuvačku zbog njene lakoće pristupa prilikom poseta dece, njene blizine mozgu u razvoju i zato što usta predstavljaju jedno od prvih mesta mikrobiološkog kontakta za bebe koje istražuju svoj fizički svet“, rekao je odgovarajući autor Steven Hicks, vanredni profesor pedijatrije na Penn State.
Konačno, koristeći roditeljske odgovore na Anketu o blagostanju kod male dece, instrument za skrining koji je priznat od strane Američke akademije za pedijatriju, tim je utvrdio prisustvo ili odsustvo neurorazvojnih kašnjenja—definisanih kao kašnjenje u razvoju veština kao što su trčanje, govor, i socijalna interakcija — kod dece od 18 meseci.
Tim je otkrio da su neurorazvojna kašnjenja povezana sa nekonzumacijom ribe kod novorođenčadi nakon 12 meseci. Neurorazvojna kašnjenja su takođe bila povezana sa povećanom aktivnošću dva mikroba pljuvačke — Candidatus gracilibacteria i Chlorobi.
„Uvek se postavlja pitanje: „Da li su nalazi više povezani sa varijablama osim onih koje se proučavaju?“, rekao je Kek-Kester. „Na primer, razmotrite faktore koji određuju da li osoba može da jede više ribe u svojoj ishrani. Uz našu statističku analizu, uspeli smo da kontrolišemo mnoge od ovih faktora.“
Keck-Kester je objasnio da je tim takođe proučavao društvene determinante zdravlja – kao što su stres majke, porodični prihodi i pristup zdravstvenoj zaštiti, kao i demografski doprinosi, kao što su rasa i etnička pripadnost i starost njihovog doma – koji bi mogli uticati na ishode neurorazvoja. . Istraživači su otkrili da su deca latinoameričkog porekla češće suočena sa neurorazvojnim izazovima.
Zaista, istraživači su otkrili da pored ovih društvenih i ekoloških faktora, deca koja su jela ribu najmanje jednom nedeljno imaju manje šanse da pokažu neurorazvojna kašnjenja u dobi od 18 meseci, a ovaj zaštitni efekat je poboljšan mikrobnom raznovrsnošću.
„Naši rezultati sugerišu da raznolikost mikroba može biti važna za metabolizam i korišćenje esencijalnih hranljivih materija, kao što su dugolančane polinezasićene masne kiseline, koje su povezane sa konzumiranjem ribe“, rekao je Hiks.
