Japanski stomatolozi najavljuju mogućnost regeneracije prirodnih zuba pomoću pionirskog leka, što bi moglo predstavljati prekretnicu u stomatološkom lečenju. Eksperimentalni tretman, trenutno u fazi kliničkih ispitivanja, potencijalno omogućava rast trećeg seta zuba kod ljudi.
Za razliku od gmizavaca i riba koji redovno menjaju zube, ljudima se tradicionalno verovalo da rastu samo dva seta zuba – mlečne i stalne. Međutim, istraživanja su otkrila uspavane zubne pupoljke treće generacije ispod ljudskih desni.
Katsu Takahaši, vođa istraživačkog tima iz bolnice Kitano u Osaki, rekao je da lek cilja na blokiranje proteina USAG-1, čime se podstiče rast ovih latentnih zuba. Prethodni testovi na životinjama, uključujući miševe i tvorove, pokazali su uspešno izrastanje zuba, što je dokumentovano laboratorijskim fotografijama.
Lek bi najpre mogao pomoći deci s retkim genetskim poremećajem poznatim kao hipodoncija, gde od rođenja nedostaje šest ili više stalnih zuba. Takvi pacijenti često imaju problema sa žvakanjem i izbegavaju osmeh zbog estetskih problema.
„Ovaj lek bi mogao dramatično poboljšati njihov kvalitet života,“ izjavio je Takahaši, dodajući da bi tretman mogao biti dostupan do 2030. godine.
Regeneracija zuba bi takođe mogla pružiti rešenje za milione ljudi koji gube zube zbog bolesti, povreda ili starenja. Trenutni tretmani poput proteza i implantata često su invazivni, skupi i neprirodni.
Samouvereni Takahaši tvrdi da lek može omogućiti kontrolu nad lokacijom rasta zuba. U slučaju da zub izraste na pogrešnom mestu, ortodoncija ili transplantacija mogu ga preusmeriti.
Iako istraživači širom sveta prepoznaju značaj ovog dostignuća, naglašavaju da rezultati dobijeni na životinjama ne garantuju isti uspeh kod ljudi. Stručnjaci poput Angraia Kanga iz Londona i Chengfei Zhanga iz Hong Konga pohvalili su inovativni pristup, ali upozorili na tehničke izazove.
Zhang je istakao pitanje funkcionalnosti i estetike regenerisanih zuba, dok je Kang naglasio da je ovo tek početak dugog procesa.
Prvo kliničko ispitivanje fokusirano je na procenu bezbednosti leka kod zdravih odraslih osoba koje su već izgubile jedan zub. Iako regeneracija zuba nije primarni cilj, istraživači će pažljivo pratiti rezultate.
Japan, sa drugom najstarijom populacijom na svetu, vidi ovaj napredak kao priliku za produženje zdravog životnog veka svojih građana. Podaci pokazuju da preko 90% ljudi starijih od 75 godina ima najmanje jedan izgubljen zub, što ovu tehnologiju čini posebno značajnom za starije populacije.
„Ako ovaj lek uspe, to bi bio medicinski trijumf i revolucija u stomatologiji,“ zaključuje Takahaši.
