Pre samo četrnaest godina, Geri Volf, tada urednik časopisa „Wired“, održao je TED govor u Kanu, skrećući pažnju na ono što je nazvao „kvantifikovanim ja“. Ova ideja, u početku interesantna samo malom broju tehnoloških entuzijasta, ubrzo je postala globalni fenomen. Danas, nosivi uređaji kao što su pametni satovi i fitnes trake, koji prate fiziološke podatke poput otkucaja srca, broja koraka i obrazaca spavanja, prožimaju svakodnevni život miliona ljudi širom sveta.
Kvantifikovano praćenje postalo je sinonim za moderni život, sa uređajima koji beleže sve, od broja koraka do količine potrošenih kalorija. U mnogim slučajevima, ovi uređaji pružaju korisnicima osećaj kontrole i uvida u njihove zdravstvene i fitnes navike. Međutim, pitanje koje se postavlja jeste koliko su ovi uređaji zaista precizni u onome što tvrde da mere.
Nedavno objavljena krovna recenzija, koju su sproveli istraživači Maksimus Boldvin, Alison Keog, Brajan Kolfild, Rob Ardžent i autor članka, ispituje naučnu literaturu o tačnosti potrošačkih nosivih uređaja. Pregledom postojećih studija, istraživači su otkrili da, iako nosivi uređaji pokazuju obećavajuće rezultate u nekim oblastima, njihova preciznost i dalje varira u zavisnosti od merenog parametra i uslova korišćenja.
Na primer, nosivi uređaji mogu relativno precizno meriti otkucaje srca, sa greškom od oko ±3%, u zavisnosti od faktora kao što su ton kože, intenzitet vežbanja i vrsta aktivnosti. Takođe su pokazali dobru osetljivost u otkrivanju srčanih aritmija i proceni kardiorespiratorne kondicije, posebno kada se koriste tokom fizičke aktivnosti. Međutim, kada je u pitanju broj koraka, uređaji generalno potcenjuju rezultate za oko 9%, dok procene sagorelih kalorija imaju još veće odstupanje, sa greškom od -21,27% do 14,76%, zavisno od uređaja i aktivnosti.
Još alarmantnija su otkrića u vezi sa praćenjem spavanja. Nosivi uređaji često precenjuju ukupno vreme spavanja i efikasnost spavanja, dok potcenjuju vreme potrebno za uspavljivanje i budnost tokom noći. Greške u procenama spavanja su varirale od 12% do čak 180% u poređenju sa rezultatima zlatnog standarda u ovoj oblasti, polisomnografijom, što ukazuje na ozbiljne izazove u preciznom praćenju sna.
Jedan od ključnih problema u istraživanju nosivih uređaja je nedostatak standardizacije u metodologijama. Istraživačke grupe koriste različite pristupe prilikom validacije uređaja, što dovodi do neusklađenih rezultata i otežava donošenje konačnih zaključaka. Na primer, dok jedna studija može ispitivati tačnost otkucaja srca tokom intervalnog treninga, druga se može fokusirati na mere tokom sedentarnih aktivnosti, što otežava upoređivanje i sintezu podataka.
Brzi razvoj novih modela nosivih uređaja dodatno komplikuje situaciju. S obzirom da kompanije često izdaju nove verzije uređaja svake godine, istraživači se suočavaju sa problemom zastarelih podataka, jer vreme potrebno za sprovođenje, analizu i objavljivanje studija često premašuje 12 meseci. Ovo dovodi do toga da u trenutku kada je istraživanje objavljeno, uređaj koji je bio predmet studije već bude zamenjen novijim modelom sa drugačijim specifikacijama.
Rezultati istraživanja ukazuju na potrebu za oprezom kada se radi o tvrdnjama proizvođača nosivih uređaja. Iako ovi uređaji nude inovativne mogućnosti za praćenje različitih aspekata zdravlja, korisnici bi trebalo da pristupe njihovim rezultatima sa zdravom dozom skepticizma. Istraživači naglašavaju važnost formalizovanijeg i standardizovanog pristupa validaciji nosivih tehnologija kako bi se osiguralo da ovi uređaji ne budu samo moderni gedžeti, već pouzdani alati za poboljšanje zdravlja i dobrobiti.
U tom svetlu, napori su već u toku da se uspostavi mreža saradnje između akademske zajednice, industrije, sertifikacionih tela i medija, kako bi se unapredio proces evaluacije i osigurala veća preciznost nosivih uređaja u budućnosti.
