Ultra-prerađena hrana se obično prikazuje kao moderna zdravstvena pošast: pretnja koja vreba na policama svakog supermarketa povezana sa gojaznošću, srčanim oboljenjima, rakom i ranom smrću.
Istraživači koji upozoravaju na njihove opasnosti pozvali su na oporezivanje, pa čak i na zabranu proizvoda koji čine ogroman deo hrane koja se jede širom sveta.
Međutim, neki stručnjaci za ishranu počeli su da se suprotstavljaju takvim sveobuhvatnim tvrdnjama, rekavši da definicija može biti nejasna. Kažu da je potrebno više istraživanja i da neka ultra-prerađena hrana, ili UPF, zapravo može biti zdrava.
Koncept je prvi put uveo 2009. godine Karlos Monteiro, istraživač ishrane i zdravlja na brazilskom univerzitetu u Sao Paulu.
Njegov NOVA sistem klasifikacije za UPF bio je neobičan u ishrani jer je ignorisao nivo hranljivih materija kao što su masti, so, šećer i ugljeni hidrati u hrani.
Umesto toga, deli hranu u četiri grupe, rangirane prema nivou prerade uključene u njihovo stvaranje. Sve u četvrtoj grupi se smatra ultra-prerađenim.
Monteiro je rekao da UPF „nisu baš hrana“.
„To su formulacije supstanci dobijenih iz hrane“, rekao je on za AFP.
„Sadrže malo ili nimalo cele hrane i obično su poboljšane bojama, aromama, emulgatorima i drugim kozmetičkim aditivima kako bi bile ukusne.
Primeri uključuju čips, sladoled, bezalkoholna pića i smrznutu picu. Ali namirnice koje se tradicionalno ne smatraju nezdravom hranom takođe su uključene, kao što su mleko bez mleka, formula za bebe i hleb iz supermarketa.
Prema NOVA skali, skoro 60 odsto kalorija koje se pojedu u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji potiče od UPF-a.
Poslednjih godina, desetine studija su otkrile da ljudi koji jedu puno UPF-a imaju veći rizik od srčanih oboljenja, raka, astme, depresije i drugih bolesti.
Ali ove studije su skoro u potpunosti bile opservacijske, što znači da ne mogu pokazati da UPF direktno izazivaju ove zdravstvene probleme.
Monteiro je ukazao na randomizovano kontrolisano ispitivanje sa sedištem u SAD, koje se smatra zlatnim standardom istraživanja.
Za ispitivanje iz 2019. godine, 20 ljudi je hranjeno ili ultra-prerađenom ili neprerađenom hranom dve nedelje, a zatim suprotno sledeće dve nedelje.
Dijete su bile usklađene za stvari poput masti, šećera i ukupnih kalorija. Oni koji su jeli UPF dobijali su u proseku skoro kilogram (2,2 funte), dok su oni na neprerađenoj ishrani izgubili istu količinu.
Međutim, nije bilo ograničenja koliko su učesnici suđenja jeli, uključujući grickalice. Oni koji su bili na UPF dijeti jeli su mnogo više hrane, a njihov dobitak na težini otprilike odgovara koliko su više kalorija konzumirali, rekli su istraživači.
Monteiro je rekao da je studija pokazala kako velike kompanije hranu čine „hiperukusnom“ na način koji „dovodi do prekomerne potrošnje i čak predstavlja rizik od zavisnosti“.
Ali jedan od koautora studije, Ciaran Forde sa Univerziteta Vageningen u Holandiji, odbacio je ideju da postoji nešto jedinstveno u vezi sa UPF-ovima što ih čini neodoljivim.
Forde, kritičar NOVE koji je otkrio da je radio za prehrambenog giganta Nestle pre skoro deceniju, rekao je da nije samo javnost ta koja je bila „zbunjena“.
U francuskoj studiji objavljenoj prošle godine, od skoro 160 stručnjaka za ishranu je zatraženo da stave 231 različitu hranu u četiri kategorije NOVA – samo su se jednoglasno složili oko četiri.
Ovaj potencijal za zabunu bio je razlog zašto su američki istraživači doveli stručnjake NOVE da im pomognu da razviju zdravu ishranu u kojoj je 91 odsto kalorija bilo iz UPF-a.
Njihov nedeljni meni je postigao 86/100 na američkom indeksu zdrave ishrane – daleko više od prosečne američke ishrane od 59/100.
Džuli Hes, nutricionista u Ministarstvu poljoprivrede SAD koja je vodila studiju, rekla je za AFP da su tražili voće i povrće kao što su sušene borovnice ili konzervirani pasulj koji se smatra ultra-prerađenim zbog aditiva kao što su konzervansi.
„Možda zaista ima nešto ovde, ali trenutno skala stavlja gumene bombone i gazirane napitke u istu kategoriju kao narandže i suvo grožđe“, rekla je ona.
I Hes i Ford su istakli da mnogi ljudi nemaju vremena ni novca da kuvaju svaki obrok od svežih namirnica.
„Oporezivanje prerađene hrane usred krize troškova života biće regresivno i verovatno će uticati na najugroženije grupe“, rekao je Forde.
Robin Mej, glavni naučni savetnik britanske Agencije za standarde hrane, ranije ove godine upozorio je na „reakciju kolena“ koja tretira sve UPF na isti način, „kada jasno znamo da sve nije isto“.
Monteiro je odbacio kritike na račun NOVA skale.
„Onima koji profitiraju od prodaje ultra-prerađene hrane prirodno se ne sviđa NOVA klasifikacija i često seju sumnje u njeno funkcionisanje“, rekao je on.
On je pozvao da se ultra-prerađena hrana tretira kao duvan, hvaleći nedavnu zabranu UPF-a u školama u Rio de Žaneiru.
Pa gde ova debata ostavlja ljude koji jednostavno žele da imaju zdravu ishranu?
Hes je smatrao da većina ljudi već zna koja je hrana dobra za njih: voće, povrće, integralne žitarice, malo nemasnih proteina i nemasnih mlečnih proizvoda.
