Tokom leta, ljudi imaju tendenciju da provode više vremena na otvorenom tokom dužeg vremenskog perioda, što može dovesti do većeg rizika od bolesti povezanih sa toplotom, kao što su toplotna iscrpljenost ili toplotni udar.
Američki koledž lekara za hitne slučajeve izveštava da svake godine postoje stotine smrtnih slučajeva i bezbroj poseta odeljenjima za hitne slučajeve zbog bolesti izazvanih toplotom. Starije odrasle osobe, bebe i mala deca, kao i oni sa zdravstvenim stanjima poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti ili gojaznosti, posebno su podložni vrućini.
„Preporučujemo svima, posebno ako su u visokom riziku od bolesti uzrokovanih toplotom, da budu svesni simptoma toplotnog stresa, posebno toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara,“ rekao je Majk Lopez, drPH, Tekas A&M AgriLife Extension Service, specijalista programa u Jedinici za porodično i društveno zdravlje.
„Međutim, svako može da podlegne toploti, posebno u vlažnim uslovima i u kombinaciji sa aktivnostima na otvorenom“, rekao je Lopez. „Pored toga, morate uzeti u obzir druge faktore koji mogu biti u igri, kao što su pijenje alkohola, neadekvatna hidracija i moguće reakcije na lekove.“
Specijalista za AgriLife Ektension Debra Kellstedt, DrPH, rekla je da se telo prirodno zagreva tokom fizičke aktivnosti, ali se normalno hladi znojenjem.
„Međutim, u slučajevima ekstremne vrućine i visoke vlažnosti, telo se zagreva brže nego što može da se dovoljno znoji da bi održalo temperaturu u normalnom opsegu“, rekla je ona.
Toplotna iscrpljenost je rezultat prekomernog gubitka vode i/ili soli, obično kao rezultat prekomernog znojenja, kaže Kelstedt.
Neki simptomi toplotne iscrpljenosti mogu uključivati: umor ili slabost, glavobolju, vrtoglavicu, hladnu bledu i lepljivu kožu, peckanje kože, promene pulsa, brzo, plitko disanje, jako znojenje, mučninu, grčeve u mišićima.
„U ozbiljnijim slučajevima, toplotna iscrpljenost takođe može izazvati povraćanje ili nesvesticu“, rekla je ona.
Da bi se rešio iscrpljenosti od toplote, Lopez je rekao da je najbolje pijuckati hladnu vodu, preseliti se u hladnije mesto, olabaviti odeću i staviti mokru krpu ili hladan oblog na ključne delove tela, kao što su čelo, vrat i pazusi.
„Ako dođe do povraćanja, ekstremne slabosti ili se simptomi pogoršaju i traju duže od sat vremena, trebalo bi da potražite medicinsku pomoć“, rekao je on.
Toplotni udar je najteža bolest povezana sa toplotom, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Može se javiti kada se telesna temperatura osobe podigne iznad 103 stepena i naizgled izgubi sposobnost da pravilno reguliše svoju temperaturu.
Kelstedt kaže da je posebno značajan simptom toplotnog udara to što telo zapravo prestaje da se znoji.
Dodatni simptomi toplotnog udara mogu uključivati: glavobolju, slabost, konfuziju, vrtoglavicu, uznemirenost, nejasan govor, vruću crvenu kožu, ubrzan, jak puls, mučninu, povraćanje, gubitak svesti.
Ako osoba ima ove simptome, Lopez je rekao da odmah treba pozvati hitnu medicinsku pomoć.
On takođe ohrabruje premeštanje osobe u zasenčeno, hladno mesto ili u klimatizovani prostor i pokušaj da snizi telesnu temperaturu.
„Ohladite pojedinca vodom“, rekao je. „Navlažite kožu i stavite hladnu, vlažnu odeću ili obloge na ključne tačke, kao što su glava, vrat i pazusi. Ne dajte osobi ništa da pije osim ako nije pri svesti i bezbedno može da to uradi.“
Lopez je napomenuo da ovi predlozi za toplotnu iscrpljenost i toplotni udar nemaju za cilj da zamene savet medicinskog stručnjaka, i idealno je da se što pre konsultuje sa lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.
