Ekspert objašnjava koja bi zarazna bolest mogla biti najveći problem u 2025

Ekspert objašnjava koja bi zarazna bolest mogla biti najveći problem u 2025

Iako su mnogi još uvek pod utiskom globalne pandemije COVID-19, koja je izazvala smrt miliona i ostavila duboke posledice, svet se suočava s novim potencijalnim zdravstvenim izazovom – ptičjim gripom H5N1. Ovaj soj gripa, koji se već dugo prenosi među pticama, posebno divljim i domaćim pticama kao što je živina, sada izaziva veliku zabrinutost među stručnjacima, jer se pojavljuje kod sve više životinja, uključujući mlečne krave i konje.

Iako se u ljudskom svetu virus H5N1 prenosi u relativno malom broju slučajeva (61 ove godine u SAD-u, uglavnom među radnicima farmi i ljudima koji konzumiraju sirovo mleko), stopa smrtnosti od 30% kod zaraženih ljudi i zabrinutost zbog potencijala za dalji širenje čine ovu pojavu vrlo ozbiljnom. Stručnjaci za javno zdravlje pažljivo prate ovaj virus, jer mutacije u njegovom genomu mogu učiniti H5N1 sposobnim za širenje među ljudima, što bi moglo dovesti do nove pandemije.

Na sreću, trenutno H5N1 nije u stanju da se lako prenosi sa osobe na osobu, jer je ovaj virus, kako sada stoji, bolje prilagođen ptičjim nego ljudskim ćelijama. Međutim, nova istraživanja ukazuju da bi samo jedna mutacija mogla omogućiti virusu da pređe s čoveka na čoveka, što bi predstavljalo ozbiljan globalni zdravstveni rizik.

Iako su vakcine protiv ptičjeg gripa u razvoju i mnoge zemlje, poput Velike Britanije, već nabavljaju doze vakcine, rizik od ekonomske i zdravstvene štete zbog ptičjeg gripa ostaje ozbiljan. Virus ne utiče samo na zdravlje životinja, već može imati i široke posledice na snabdevanje hranom i privredu, naročito u poljoprivrednim zajednicama.

Ovaj problem podseća na širi koncept „jednog zdravlja“, prema kojem je zdravlje ljudi, životinja i životne sredine međusobno povezano. Preventivne mere i brzo reagovanje mogu pomoći u sprečavanju širenja bolesti i smanjenju potencijalnih šteta, kako za ljude, tako i za životinje. I dok je borba protiv stalnih „sporih pandemija“ poput malarije, HIV-a i tuberkuloze ključna, skeniranje horizonta za nove patogene, poput H5N1, postaje sve važniji aspekt globalne zdravstvene strategije.

Naučnici i zdravstveni stručnjaci širom sveta pozivaju na kontinuirano praćenje i pripremu za sledeće moguće zdravstvene izazove, koji bi mogli imati dugoročne posledice na globalnu sigurnost i stabilnost.