Gojaznost je postala hitan zdravstveni problem širom sveta, sa stopom u stalnom porastu tokom poslednjih decenija. Pored dobro dokumentovane povezanosti sa fizičkim zdravstvenim problemima, kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes, gojaznost je takođe povezana sa kognitivnim padom, uključujući stanja kao što su Alchajmerova bolest i Parkinsonova bolest. Razumevanje složenih mehanizama koji leže u osnovi ovog kognitivnog oštećenja je ključno za razvoj efikasnih intervencija.
U studiji objavljenoj u Međunarodnom časopisu za molekularne nauke, docent Iugo Kato sa Univerziteta Tottori i Tehnološkog instituta Shibaura, profesor Koji Fukui sa Tehnološkog instituta Shibaura i njihov tim nude uvid u potencijalna rješenja.
Studija je istraživala neuroprotektivne efekte tokotrienola (T3s) u ublažavanju štetnog uticaja gojaznosti izazvane ishranom na funkciju mozga.
„Naš cilj je da se borimo protiv bolesti povezanih sa gojaznošću korišćenjem prirodnih jedinjenja i na taj način smanjimo prevalenciju stanja poput demencije među pojedincima pogođenim gojaznošću“, kaže prof. Kato.
T3 su grupa prirodnih hemijskih jedinjenja koja pripadaju porodici vitamina E. Prethodne studije su otkrile da T3 imaju neuroprotektivna svojstva i svojstva protiv gojaznosti. Pored toga, pokazalo se da prolaze kroz krvno-moždanu barijeru i ulaze u ćelije da bi proizvele antioksidativne efekte. Međutim, malo se zna o tome kako T3 doprinose opadanju funkcije mozga uzrokovanom gojaznošću.
Da bi se rešio ovaj jaz, tim je sproveo sveobuhvatnu istragu koristeći sistem modela miša. Koristili su pedantan eksperimentalni dizajn, sa C57BL/6 muškim miševima koji su bili podvrgnuti ili ishrani sa visokim sadržajem masti i saharoze (HFSD) ili kontrolnoj ishrani, dopunjenoj sa ili bez T3.
U početnoj fazi studije, tim je procenio efekte T3 protiv gojaznosti. Da bi to uradili, ugradili su mešavinu od 50 mg T3s u 100 g obe eksperimentalne dijete, odnosno kontrolne i HFSD. Ključni parametri, uključujući telesnu težinu, taloženje masti, serumski holesterol, trigliceride i koncentracije glukoze, procenjeni su zajedno sa kognitivnim funkcijama korišćenjem Morrisovog vodenog lavirinta i I-lavirinta. Pored toga, analizirani su markeri oksidativnog stresa i proteomskih promena u korteksu da bi se stekao dublji uvid u osnovne mehanizme.
Rezultati studije su bili veoma obećavajući. Dok je HFSD hranjenje izazvalo gojaznost kod miševa, suplementacija sa T3s nije ublažila povećanje telesne težine. Međutim, tretman T3s pokazao je značajno poboljšanje kognitivnih funkcija, što je dokazano poboljšanom sposobnošću učenja kod miševa hranjenih HFSD. Štaviše, studija je otkrila ulogu oksidativnog stresa u kognitivnom padu izazvanom gojaznošću, pri čemu su miševi hranjeni HFSD-om pokazali povećane nivoe oksidacije mozga.
Zanimljivo je da tretman T3s ublažava ovaj oksidativni stres, što ukazuje na potencijalni mehanizam za njihove neuroprotektivne efekte. Pored toga, suprotno očekivanjima, tim je otkrio da se respiratorni metabolizam smanjio i da se temperatura oko smeđeg masnog tkiva povećala kod miševa hranjenih HFSD-om. Ovo neočekivano otkriće sugeriše da HFSD može imati složen uticaj na metaboličke procese i regulaciju temperature u telu.
„Na kraju, želeli smo da ispitamo promenu proteina povezanu sa konzumiranjem HFSD. Dakle, izvršili smo kvantitativnu proteomsku analizu korteksa miša. Naš fokus je bio na proteinima koji su različito eksprimirani između HFSD i kontrolnih grupa“, objašnjava Kato, prof. Otkrili su da je u poređenju sa kontrolnom grupom, gojaznost izazvana hranjenjem HFSD promenila 12 proteina, a miševi tretirani T3s su pokazali značajnu prevenciju ovih promena.
U zaključku, ova studija predstavlja značajan korak napred u našem razumevanju zamršene veze između gojaznosti i kognitivnog pada. Otkrivajući potencijalne prednosti T3 u očuvanju kognitivne funkcije, istraživanje otvara nove puteve za terapeutske intervencije usmerene na neurodegenerativne bolesti povezane sa gojaznošću.
