Dodavanje imunoterapijskog leka pembrolizumaba standardu nege pacijenata sa uznapredovalim sarkomom mekog tkiva ekstremiteta značajno je poboljšalo preživljavanje bez bolesti, prema rezultatima kliničkog ispitivanja SU2C-SARC032 koje su vodili istraživači sa Univerziteta u Pitsburgu, UPMC, Duke Univerzitet i centar za rak princeze Margaret, Univerzitetska zdravstvena mreža.
Nalazi, objavljeni u The Lancet, uspostavljaju pembrolizumab kao novu opciju za pacijente sa ovom bolešću.
„Sarkom mekog tkiva je retka i složena bolest sa preko 50 različitih podtipova, što otežava proučavanje u velikim kliničkim ispitivanjima“, rekla je glavna autorka Ivonne Moveri, MD, Ph.D., vanredni profesor radijacione onkologije u Pittu i UPMC Hillman Cancer Center.
„Pošto decenijama nismo postigli veliki napredak u lečenju ovih pacijenata, zaista je uzbudljivo što ovo ispitivanje pokazuje da pembrolizumab može poboljšati rezultate iznad trenutnog standarda nege za pacijente sa lokalno uznapredovalom bolešću.
Viši autor David Kirsch, MD, Ph.D., vođa tima za istraživanje katalizatora Stand Up To Cancer (SU2C), koji je vodio kliničko ispitivanje, i šef programa radijacione medicine u Centru za rak princeze Margaret na Univerzitetskoj zdravstvenoj mreži u Toronto, Kanada, dodao je: „Ovo kliničko ispitivanje je veliki napredak za pacijente sa vrstama sarkoma koji su uključeni u našu studiju.
„Otkrili smo da imunoterapija može poboljšati ishode za pacijente sa najagresivnijim oblikom bolesti, što sugeriše da dalja optimizacija imunoterapije može dovesti do još većeg dobitka za naše pacijente.“
Sarkom mekog tkiva ekstremiteta je grupa tumora koji nastaju u mišićima, tetivama, masti, krvnim sudovima ili nervima nogu i ruku. Otprilike polovina pacijenata sa velikim sarkomima visokog stepena razvija neizlečive metastaze, tako da je intervencija pre pojave znakova metastatske bolesti neophodna, kaže Moveri.
„Mi obično lečimo pacijente kombinacijom operacije i terapije zračenjem“, rekla je ona. „Neki pacijenti takođe primaju hemoterapiju, ali su podaci o njenoj efikasnosti pomešani i takođe je veoma toksičan, pa smo bili zainteresovani da vidimo da li imunoterapija može poboljšati ishode za pacijente.
U 20 institucija u SAD, Kanadi, Australiji i Italiji, istraživači su upisali pacijente sa sarkomom mekog tkiva ekstremiteta stadijuma 3, stepena 2 ili 3, uključujući dva podtipa – nediferencirani pleomorfni sarkom i dediferencirani/pleomorfni liposarkom.
Pacijenti u kontrolnoj grupi dobijali su standardnu negu, koja je uključivala preoperativnu radioterapiju i operaciju, dok su oni u eksperimentalnoj grupi primali i preoperativne i postoperativne infuzije pembrolizumaba, pored standardne nege.
Kod ukupno 127 pacijenata, dvogodišnja stopa preživljavanja bez bolesti bila je 52% za kontrolnu grupu i 67% za eksperimentalnu grupu, što ukazuje da je dodavanje pembrolizumaba smanjilo recidiv ili smrt pacijenata.
Kao što se i očekivalo, ozbiljni neželjeni događaji su bili češći u eksperimentalnoj grupi (56%) u poređenju sa kontrolnom grupom (31%), ali nije bilo smrtnih slučajeva povezanih sa lečenjem ni u jednoj grupi. Važno je da ovi nalazi sugerišu da pembrolizumab može biti manje toksična opcija lečenja od hemoterapije.
Iako istraživači kažu da je prerano reći da li dodatak pembrolizumaba poboljšava ukupni preživljavanje, oni će nastaviti da prate ove pacijente kako bi pomogli u odgovoru na to pitanje.
„Na osnovu našeg otkrića da je pembrolizumab značajno poboljšao preživljavanje bez bolesti, nadamo se da će više kliničara početi da ugrađuje imunoterapiju u svoju praksu za ove pacijente“, rekao je Moveri.
„S obzirom da postoje tako ograničene efikasne opcije za pacijente sa metastatskom bolešću, nadamo se da će smanjenje broja pacijenata koji razvijaju metastaze na kraju dovesti do poboljšanja ukupnog preživljavanja.“
