Međunarodni stručnjaci za hitnu medicinu upozorili su da će klimatske promene verovatno imati ozbiljan uticaj na hitne službe širom sveta. Uprkos tome, malo zemalja je procenilo obim uticaja ili ima plan da se nosi sa njim.
Na posebnoj sesiji na Evropskom kongresu hitne medicine, Luis Garsija Kastrilo, profesor urgentne medicine, sada u penziji, u bolnici Markues de Valdecilla, Santander, Španija, opisao je kako su on i kolege iz EUSEM-ove radne grupe za Dan hitne medicine tražili 42 fokus grupe, koje se sastoje od stručnjaka za hitnu medicinu, prehospitalnu negu i medicinu katastrofa, u 36 zemalja u 13 regiona UN-a u svetu da završe istraživanje o svesti o klimatskim promenama i spremnosti.
Istraživanje bi trebalo da bude objavljeno u European Journal of Emergenci Medicine.
„Na skali od 0 do 9 ocenili su ozbiljnost uticaja klimatskih promena na zdravstvene sisteme, a posebno na hitnu pomoć, kako sada tako i u budućnosti, u proseku sa 7“, rekao je on. „Ovo je visoka cifra, posebno jer neki regioni, kao što je severna Evropa, smatraju da je to manji problem nego druge zemlje, poput Australije.
„Fokus grupe su smatrale da bi uticaj klimatskih promena na hitne medicinske službe bio sličan ili čak veći nego na globalne zdravstvene sisteme. Međutim, samo 21% članova fokus grupe je izjavilo da su procene uticaja klimatskih promena na hitne medicinske službe je sprovedeno, a samo 38% je prijavilo da su preduzete bilo kakve mere za pripremu za uticaj klimatskih promena.
„Od svih ispitanika u fokus grupama, 62% je reklo da njihove vlade ili kreatori politike nisu dali procenu uticaja klimatskih promena na hitne službe, 9% je reklo da ne zna, 55% je reklo da ništa nije urađeno da se pripreme za uticaj klimatskih promena, a 10% nije znalo.
„Iznenađujuće je kako svest nedostaje u toliko zemalja, kao i među društvima hitne medicine. Čini se da neke zemlje uopšte nisu zabrinute. Ipak, ovo će podjednako uticati na bogate i siromašne zemlje.“
Dr Roberta Petrino, direktorka Odeljenja za hitne slučajeve u Ente Ospedaliero Cantonale, Lugano, Švajcarska, kopredsedavala je sesijom „Klimatske promene su i zdravstveni problem“ i koautor je izveštaja.
Ona je rekla: „Jedan interesantan nalaz je da se svuda smatra važnom potreba za sprovođenjem akcija za ublažavanje klimatskih promena. Posebno, naše istraživanje je pokazalo potrebu za jačanjem službi hitne medicine i edukativnih programa za studente medicine i lekare urgentne medicine, kao i istraživanja.
„Profesionalci hitne medicinske pomoći su veoma zabrinuti zbog efekata klimatskih promena na negu koju pružaju. Naš izveštaj pokazuje da kolege smatraju da je to važan problem širom sveta, iako se specifična pitanja razlikuju od regiona do regiona i odnose se na geografski položaj, ekonomska situacija i vrste rizika“.
Između 15. februara i 15. marta 2024. istraživači su zatražili od nacionalnih i međunarodnih udruženja hitne medicine širom sveta da uspostave fokus grupe od četiri do šest članova kako bi odgovorili na niz pitanja.
42 fokus grupe su izvestile o opštoj svesti i zabrinutosti o klimatskim promenama, a zatim su rangirane u smislu ozbiljnosti; različite pretnje, mogući uticaji na odeljenja hitne medicinske pomoći i, konačno, mere potrebne za ublažavanje problema.
U svim odgovorima fokus grupa, tri najveća rizika su zagađenje, poplave i toplotni talasi. Tri manja rizika su bila hladnoća, šumski požari i bolesti koje se prenose vektorima, kao što je malarija. Očekivalo se da će najveći uticaj imati povećanje zahteva za hitnom medicinskom pomoći. Fokus grupe su kao dve strateške akcije koje su bile najvažnije rangirale pripremu strateških planova i edukaciju.
Fokus grupe iz zemalja sa visokim prihodima bile su najviše zabrinute zbog rizika od toplotnih talasa, hladnoće i šumskih požara. Smatrali su da će najveći uticaj imati povećan broj pacijenata, a smatrali su da su edukacija i priprema strateških planova najvažnije akcije neophodne za ublažavanje rizika.
Zemlje u severnoj Evropi i istočnom Mediteranu bile su veoma zabrinute zbog raseljavanja stanovništva i poremećaja osnovnih usluga.
Fokus grupe iz zemalja sa niskim i srednjim prihodima su kao najznačajnije rizike rangirale uticaj klimatskih promena na proizvodnju hrane i poremećaj zdravstvenih usluga.
Analiza podataka po regionima pokazala je da se očekuje da će klimatske promene imati veći uticaj u Australaziji, zemljama istočne Evrope, južne Azije, južnosaharske Afrike i Centralne Amerike. Zemlje poput Egipta i Nigerije očekivale su najmanji uticaj, dok su regioni u Južnoj Sahari očekivali najveći.
Postojale su značajne razlike između regiona u pogledu rizika od bolesti koje se prenose vektorima, bolesti povezanih sa klimom, šumskih požara, ekstremnih vremenskih pojava i nestašice hrane. Australazija, Centralna Amerika i Južna Saharska Afrika su imale najveću zabrinutost zbog toga u poređenju sa evropskim regionima.
Zabrinutosti fokus grupe su takođe analizirane kroz VorldRiskIndek, statistički model koji procenjuje rizik da 193 zemlje postanu žrtve humanitarnih katastrofa izazvanih ekstremnim prirodnim događajima i klimatskim promenama.
On rangira zemlje od veoma niskog do veoma visokog rizika. Strah od povećane potražnje za hitnim medicinskim uslugama i poremećaja u lancu snabdevanja i zdravstvenih usluga bio je direktno povezan sa VorldRiskIndek-om, uz zabrinutost koja je rasla sa sve većim rizikom.
„Iz naših nalaza je jasno da se očekuje da će klimatske promene imati značajan uticaj na hitne medicinske službe“, rekao je dr Petrino. „Potrebna je mnogo veća svest o tome na nacionalnom i međunarodnom nivou među kreatorima politike, pružaocima zdravstvenih usluga, zdravstvenim radnicima i opštom javnošću.
„Evropsko društvo za hitnu medicinu poziva nacije da uspostave planove za ublažavanje uticaja klimatskih promena na naše usluge. Pored objavljivanja naših nalaza, Društvo će uspostaviti stalnu radnu grupu za podršku, pomoć i praćenje akcija. za ublažavanje efekata klimatskih promena na hitne medicinske službe Takođe ćemo razgovarati sa ključnim ljudima i institucijama kako bismo podigli svest.
„Dok se približavamo kraju godine u kojoj su oboreni rekordi za najtoplije dane na planeti, akcija ne može da dođe dovoljno brzo. Klimatske promene utiču na sve zemlje, bogate i siromašne, bez obzira na geografski region. Svet se suočava sa hitan slučaj klimatskih promena, a naše medicinske službe se takođe suočavaju sa hitnim slučajem.“
Prof. Garcia-Castrillo i dr Petrino zahvalili su se zajednici urgentne medicine i društvima širom sveta koji su omogućili sprovođenje istraživanja.
