Klimatske promene otežavaju borbu protiv malarije, a kampanja se već bori da nadoknadi teren izgubljen tokom pandemije COVID-19, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija u četvrtak.
„Klima koja se menja predstavlja značajan rizik za napredak u borbi protiv malarije, posebno u ranjivim regionima“, rekao je šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus dok je SZO objavila svoj Svetski izveštaj o malariji.
Promene temperature, vlažnosti i padavina utiču na ponašanje i preživljavanje komaraca koji prenose bolest, a ekstremni vremenski događaji kao što su toplotni talasi i poplave takođe povećavaju broj slučajeva, saopštila je zdravstvena agencija UN.
Bilo je 249 miliona registrovanih slučajeva malarije i 608.000 smrtnih slučajeva u 2022. godini, oba više nego pre COVID-a.
„Održivi i otporni odgovori na malariju sada su potrebni više nego ikada, zajedno sa hitnim akcijama za usporavanje tempa globalnog zagrevanja i smanjenje njegovih efekata“, rekao je Gebrejesus.
SZO je saopštila da se idealno razmnožavanje i preživljavanje komaraca dešava na temperaturama u rasponu od 20 do 27 stepeni Celzijusa.
„Malo zagrevanje u hladnijim zonama bez malarije moglo bi da dovede do novih slučajeva malarije“, navodi se.
A raseljavanje stanovništva zbog klimatskih promena takođe može dovesti do povećanja malarije jer pojedinci bez imuniteta migriraju u endemska područja.
Ekstremni vremenski događaji kao što su poplave koje su pogodile Pakistan 2022. mogu dovesti do velikih epidemija.
Kao mala protivteža, povećana aridnost bi mogla eliminisati malariju iz nekih trenutno endemskih zona.
Ali SZO je upozorila da „ukupne“ klimatske promene ometaju napore protiv malarije.
„Budimo na uzbunu kako bi svi shvatili da je vreme da se zaustavi ovo povećanje temperatura“, rekao je za AFP Danijel Ngamije, direktor globalnog programa SZO za malariju.
Dok se suočava sa klimatskim promenama, globalna borba protiv malarije još uvek se otežava od uticaja COVID-19.
„Što se tiče i slučajeva malarije i smrtnih slučajeva, u svetu je sada gore nego pre pandemije“, saopštila je SZO, navodeći poremećaje u uslugama malarije tokom COVID krize.
Zemlje endemske malarije uspele su da stabilizuju te stope, ali na veoma visokim nivoima, saopštila je organizacija.
Štaviše, dodaje se: „Uticaji ekstremnih vremenskih prilika, sukoba i humanitarne krize, ograničenja resursa, bioloških pretnji i nejednakosti otežali su oporavak“.
Ngamije je rekao da napredak u borbi protiv malarije uglavnom stagnira već pet godina.
Međutim, rekao je, „postoje dobre vesti, posebno u pogledu uvođenja novih sredstava za prevenciju malarije—posebno novih klasa mreža protiv komaraca impregnisanih insekticidom… ali pre svega uvođenja druge vakcine protiv malarije“.
Broj slučajeva malarije pao je sa 243 miliona u 2000. na 233 miliona u 2019. godini – poslednja godina pre nego što je pandemija COVID-a eksplodirala.
Oni su skočili 2020., pali u 2021. i ponovo porasli za pet miliona prošle godine na 249 miliona.
SZO je saopštila da je tih pet miliona dodatnih slučajeva uglavnom koncentrisano u pet zemalja.
Zbog razornih poplava prošle godine, Pakistan je zabeležio 2,1 milion više slučajeva – što je petostruko povećanje – a slede Etiopija i Nigerija sa po 1,3 miliona. Slede Uganda, koja je porasla za 597.000, i Papua Nova Gvineja, koja je porasla za 423.000.
608.000 globalnih smrtnih slučajeva od malarije u 2022. takođe je više od cifre pre pandemije od 576.000.
Humanitarne krize i biološke pretnje kao što su otpornost na lekove i insekticide takođe mogu da podstaknu slučajeve malarije.
SZO je saopštila da delimična rezistencija na artemisinin – osnovno jedinjenje u prvoj liniji ACT kombinacije lekova koji se koristi za lečenje malarije – predstavlja „rastuću zabrinutost“.
Bez obzira na to, polaže velike nade u uvođenje RTS,S, prve vakcine protiv malarije u Africi, nakon uspešnog pilota.
SZO je takođe dala pečat odobrenja drugoj vakcini protiv malarije, R21, u oktobru.
Ukupna potrošnja na malariju dostigla je 4,1 milijardu dolara 2022.
Ovo je „znatno ispod 7,8 milijardi dolara potrebnih globalno“ da bi se dostigao cilj smanjenja slučajeva i smrtnosti za 90 odsto između 2015. i 2030. godine, saopštila je SZO.
„Potreban je značajan zaokret da bismo se vratili na pravi put sa mnogo većim finansiranjem, boljim alatima, strategijama zasnovanim na podacima i snažnom političkom posvećenošću.“
